Free Web Hosting Provider - Web Hosting - E-commerce - High Speed Internet - Free Web Page
Search the Web


Magazin Politika,
30. maj 1999.


Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi ništa nije vrednije odmostova. Oni su važniji od kuća, svetiji - jer opštiji - od hramova. Svačiji iprema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i nesluže ničem što je tajno i zlo.(Ivo Andrić)

Naši mostovi

Agresori, pre svih Amerikanci, rušeći naše mostove, kidajuzapravo veze u Evropi. - Za dva meseca varvarskih napada NATOpedesetak mostova je oštećeno, tridesetak ih je porušeno... A evo kako su nekiizgledali nekad i sad


Već dva meseca su naši mostovi priča o dobru i zlu, o graditeljima irušiteljima. Gotovo svakoga dana ostajali smo bez jednog mosta. Pedesetak ih je"onesposobljeno", tridesetak srušeno. Dok dlanom o dlan, stotinu godinamukotrpnog rada koliko je utrošeno da bi bili sagrađeni, pade u vodu. Zašto?

Od sedam mostova na našem delu Dunava ostao je samo Pančevački. Prethodnosu nestajali jedan za drugim: Petrovaradinski, Most slobode, Žeželjev most,svi u Novom Sadu; pa most kod Bogojeva, pa kod Beške, onda i most koji jepovezivao Smederevo sa Kovinom. Na Savi je porušen novi most kod Ostružnice, jošu izgradnji, i koji još nije zvanično bio ni predat na upotrebu. Stradali su imostovi na Velikoj i Zapadnoj Moravi, na Toplici i na Labu, pa čak i dva mostadrevna spomenika u Đakovici - Terzijin iz 15. i Tabakov iz 16. veka. Zašto?

Mogući odgovor na stotinu upitanosti bez ikakvog odjeka potražili smo uzpomoć inženjera Milana Popovića iz Instituta za puteve.

On smatra da agresori, pre svih Amerikanci, rušeći naše mostove, kidajuzapravo veze u Evropi. Najviše naših mostova je, po njegovom mišljenju, stradalozato što su na međunarodnom evropskom putu kroz našu zemlju. Dakle, put je i naši evropski. Ali bezumlju nigde kraja. Ono što nije bilo, niti je moglo biti odpamtiveka, sada se ipak dogodilo: zaustavljen je Dunav. Najduža rečno-plovidbenakomunikacija, koja povezuje Severno more, preko kanala Rajna-Majna-Dunav, saSredozemljem, najveća evropska komunikacija pripremana za 21. vek, prekinuta je,zaustavljena i onemogućena za ma kakvu plovidbu. Štete su neprocenjive. Svakako iza nas, ali tek za Evropu. Međutim, Evropa o tome ne sme ni da se oglasi.

Petrovaradinski ili Varadinski most bio je simbol grada Novog Sada.Sagrađen još 1928. godine i vršnjak kraljevića Tomislava, nosio je njegovo ime svedo Drugog svetskog rata, pa rušen, pa obnovljen, pa opet srušen. A kroz njega jesve ove godine uistinu tekao život, jer je napajao vodom i strujom žitelje onedruge obale. Sada je i to presečeno.

     
Petrovaradinski most u Novom Sadu bio je simbol grada i on je prvi stradaopod bombama

Most slobode ili jednostavnije prozvan Kamenički bio je jedan odnajlepših. Vitka konstrukcija od 1382 metra dužine i 27,68 metara širinepremošćivala je Dunav na 23 stuba, od kojih je samo tri stuba bilo u vodi.Govorilo se za njega da je tako graciozan, gibak i savršen kao da je njegovasilueta dovršavana uz pomoć paučinastih niti. Baš most za 21. vek. Delo jeakademika Nikole Hajdina. Srušen je 3. aprila.

     
Most slobode smatran je s razlogom građevinom za naredni vek

Među samim čuvenim mostovima u Novom Sadu bio je i Žeželjev most, kojije toliko srastao sa svojim konstruktorom, akademikom Brankom Žeželjom, da jepotom decenijama nosio njegovo ime. Snažan, od prenapregnutog betona, kaopronalaska našeg konstruktora, sa silnim lukovima i velikim rasponom, smatran jesvojevremeno takođe pravim graditeljskim podvigom. Gađali su ga besomučno, danju inoću, ali betonski kolos se nije dao. Srušen je 6. aprila.

     
Stameni Žeželjev most najduže je odolevao pod neprijateljskim bombama

Između Smedereva i Kovina Dunav je širok kao more. Premošćen je ipakvelelepnim mostom od 1435 metara dužine s 13 stubova nosača. I to je bioveličanstven graditeljski podvig naših neimara. Ali, kao što ipak i nažalost bivasa velikim graditeljskim poduhvatima, prilikom izgradnje tragično je stradalo osamnjegovih vrednih neimara. Kada je srušen 16. aprila, graditelji koji su poginulida bi ovaj most bio podignut, kao da su doživeli smrt po drugi put.

     
I most kod Beške preko Dunava smatran je svojevremeno čudesnim neimarskimpodvigom, što svedoči i ovaj snimak načinjen iz aviona

I Ostružnički most preko Save smatran je dikom naših graditelja ne samozato što je rasponom od 1789,6 metara bio najduži na ovoj našoj reci.Konstruisao ga je inženjer Danilo Dragojević. Građen je u najtežem vremenuoskudice, pod sankcijama, dovršavan mukotrpno stopu po stopu, i korišćen, iakouistinu još nije bio zvanično predat na upotrebu. Na žalost, to neće ni moći,jer se i ovaj, takoreći još nerođeni most, slomio pod bombama.

     
Most kod Ostružnice na Savi bio je još u izgradnji i još nije ni biozvanično predat na upotrebu

Čuveni neimari "Mostogradnje", kojima su se divili i kod kuće i na svečetiri strane sveta, podizali su sve ove naše mostove baš kao i desetine drugih,nepomenutih, koji nisu mogli odoleti pod silnim bombardovanjima. Graditelj,inženjer Ljubiša Gojković, iz "Mostogradnje", bio je rukovodilac gradilišta namnogim od tih naših mostova najčešće proglašavanih naj-naj u Evropi. Sada je nemi ogorčen. Teško mu je i da govori. Kad smo ga posetili, pokazao nam jebesprekornu dokumentaciju i fotodokumentaciju o svim svojim i naših mostovimakojih više nema.

Na sve to i inženjer Milan Popović, mlad ali već iskusan stručnjak, pominjekao primer manji most kod sela Mijatovca na Velikoj Moravi. Seća se da je na njemuradio još kao student, pa je otud njegova prva ljubav. Taj most, sa šest vitkih ivisokih stubova nad Moravom, porušen je tako vandalski da su mu posečeni stubovinosači.

- Ne mogu prosto tome da se načudim i neprestano se pitam: zašto?

Odgovora nema. Rušitelji su nemi u svojoj osionosti. Raditelji, ovi naši,sigurno će kazati svoje čim uzmu reč..., jer mostovi su, kako je napisao naš nobelovacAndrić, kao večita i večno nezasićena ljudska želja da se poveže, izmirii spoji sve što iskrsne pred našim duhom, očima i nogama, da ne bude deljenja,protivnosti ni rastanka.

B. Potočan