|
|
Branka
Jeremi} - Subota
"Politika
Bazar"
TELIMA [TITILE SVOJE BEBE
Svaka `ena koja je do`ivela radost poro|aja, svakako se najsigurnije i najsr}nije ose}ala dok je bila u bolnici. U no}i 20. maja ove godine, jedno porodili{te je moglo da postane masovnagrobnica! Pogaziv{i sve qudske norme, NATO agresor je ga|ao bolnicu "Dr Dragi{a Mi{ovi}", neurolo{ko odeqewe i porodili{te, da bi u trenu satro najbespomo}nija stvorewa na svetu - iznemogle starce i majke sa tek ro|enim bebama.
Kasno
uve~e tog ~etvrtka u bolnici "Dr Dragi{a Mi{ovi}" bilo je petnaest poro|aja,
od toga - pet carskih rezova. Bomba je pala usred no}i, da iznenadi i ubije...
I samo zahvaquju}i prisebnosti medicinskog osobqa, sve porodiqe sa svojim
bebama su spa{ene i za samo tridesetak minuta preba~ene nekoliko kilometara
daqe, u Ginekolo{ko-aku{ersku kliniku u ulici Narodnog fronta, u porodili{te
koje je tako|e ga|ano bombama dvadesetak dana pre toga.
Marijana
Vawk (23) iz `eleznika osetila je poro|ajne trudove
19. maja oko 23 ~asa. Wen suprug Milan, ne ~ase}i ni trena, smestio je
u kola i dovezao do bolnice "Dr Dragi{a Mi{ovi}" petnaest minuta pre pono}i.
Lekari su ustanovili da `ena mo`e svakog trenutka da se porodi, pa su joj
rekli da se sa babicom liftom popewe do poro|ajne sale...
"U{le smo
u lift" - pri~a Marijana Vawk i ne uspeva da zadr`i suze. - "I taman kad
smo krenule ka ~etvrtom spratu, ~ule smo u`asne detonacije. Najednom je
nestalo struje i lift se zaglavio na tre}em spratu. Osetila sam da bebu
ne mogu vi{e da zadr`im, da se tu pora|am. Samo zahvaquju}i prisebnosti
babice, koja je, ni sama ne znam kako, uspela da lift vrati do prizemqa,
nisam se tu porodila, ve} na prijemnom odeqewu do kojeg me je vukla na
svojim le|ima. Dobila sam sina. Zva}e se Andrija."
Tek posle
poro|aja za Marijanu je nastupio ko{mar: detonacije na sve strane,
dim, par~i}i stakla koji se zabadaju u ve} raweno telo... A beba, {ta li
je sa wom? Nije bila svesna ni kada su je smestili u kola hitne pomo}i,
ni kada je preba~ena u porodili{te u ulici Narodnog fronta. Tu po~iwe da
krvari. Zahvaquju}i prisebnosti lekara, `ivot joj je spa{en transfuzijama.
Nije bebi ni lice zapamtila
I Bojana
Jovanovi} je tog 19. maja rodila de~aka oko 22 ~asa. Upravo su
je unosili u sobu i sme{tali je na krevet kraj prozora kada je - puklo!
Staklo se rasulo po wenom licu, telu, nalazila ga je u ustima, u kosi...
"Medicinska
sestra koja me je gurala na kolicima, izvukla me je iz sobe" , ka`e Bojana
Jovanovi}. - "Onako u magnovewu spazila sam lica ostalih porodiqa: bile
su u`asnute. Poku{ale su da se pridignu iz kreveta, noge su im klecale
dok su kora~ale..."
[ta
je sa mojom bebom, prolazilo joj je kroz glavu. Da li je `iva, pa nisam
je ni ~estito videla posle poro|aja! Kako onda da joj zapamtim lice! Mo`da
je to i posledwi put da su bile zajedno!
"Tek
ovde, na Klinici "Narodni front", smirila sam se kada sam videla svoju
bebu i shvatila {ta smo pre`ivele" - ka`e. "Dodu{e, znam, tek }e me to
no}u progawati, te slike u`asa i bespomo}nosti u najsre}nijim trenucima
svake `ene."
Nina
Dimitrijevi} je imala vi{e sre}e jer se porodila prethodnog dana,
18. maja, tako da je u trenutku detonacije sko~ila sama sa kreveta i odmah
odjurila sprat ni`e da vidi svoju bebu, sina Bo{ka.
"Ali, sve
bebe su ve} bile sklowene u podrum i sve pore|ane na jedan krevet" - ka`e
Nina Dimitrijevi}. "Mi majke, koje smo mogle da hodamo, stale smo ispred
wih i svojim telima pravile `ivi {tit, da ih u tom prvom danu `ivota za{titimo
od smrti!"
Najbli`a
smrti bila je Irena Dini}, prevodilac, koja je te{ko rawena i ise~ena
po licu. Ona ka`e:
"[est godina
smo moj Milan i ja ~ekali bebu. I najzad nam se posre}ilo, ali sam morala
da odr`avam trudno}u. Desetak dana pre tog kobnog 20. maja do{la sam u
bolnicu, pretio mi je prevremeni poro|aj. Onda mi je 18. maja ura|en carski
rez u osmom mesecu trudno}e, pa su me, kao i sve `ene kojima je ura|ena
ta intervencija, smestili na intenzivnu negu... Bombardovawe je zapo~elo
oko pono}i. Nas nekoliko bilo je budno, pa smo komentarisale da li da otvorimo
prozore ili ne. Ali, odlu~ile smo da ih ostavimo zatvorene, jer smo se
bojale promaje. Detonacije su nam se pribli`avale, ali nismo se bojale.
Zar bolnice nisu za{ti}ene po svim me|unarodnim konvencijama, pogotovu
porodili{ta? Onda je puklo! Nestalo je struje, prema nebu, kroz prozor,
videla sam da se dim uvla~i u sobu, jedva sam disala. Onda sam osetila
da mi se ne{to toplo sliva niz lice, gutala sam krv, borila se za vazduh,
roptala... Medicinske sestre i lekari su uleteli u sobu, na svojim le|ima
su vukli trudnice, saplitali se pod wihovim telima, padali i dizali se...
Ja sam se dr`ala za vrat, mislila sam da mi je rase~ena arterija. uspela
sam da se podignem i iza|em u hodnik..."
"Svoju
bebu, moju devoj~icu, jo{ nisam bila videla" - ka`e. "Samo mi je to bilo
`ao sto }e ostati siro~e, a majku ne}e upoznati. I gde li je, da li je
`iva? Jeste, jeste, govorili su lekari i gurali me u kola. Svoju devoj~icu
videla sam tek ovde, eno je tamo u inkubatoru..."
To maju{no
stvorewe le`alo je na krevetu pored prozora u sobi gde je i majka i - "sun~alo"
se, da bi {to pre pro{la fiziolo{ka `utica koju dobija skoro svaka beba.
Za sada samo je mamin pogled miluje.
Lekari plakali s majkama
Po`rtvovanost
sestara bolnice "Dr Dragi{a Mi{ovi}" - Qiqe, instrumentarke Marije, `akline,
Goce, Suzane (prezimena nismo uspeli da saznamo, jer su porodiqe u toj
bolnici provele samo sat ili dva, neke i dan) ali i lekara, doktorke Kosanovi},
pa Me|edovi}, kao i Sretenovi}a... kako sve ove mlade mame ka`u, bila je
herojska. I jedva ~ekaju da ovo sve pro|e, pa da odu do porodili{ta i da
im se zahvale iz du{e i srca. Jer takav odnos prema pacijentima, kada je
i njihov `ivot ugro`en, svakako da nema primera u istoriji medicine.
Tako
isto, ne samo profesionalno nego i materinski, prema ovim porodiqama pona{aju
se svi lekari u GAK-u u ulici Narodnog fronta, sa direktorom Nikolom Anti}em
na ~elu, koji je za samo nekoliko minuta organizovao prijem ovih `ena u
wegovu bolnicu. Na~elnik Odeqewa za carske rezove u ovom najve}em porodili{tu
na Balkanu, primarijus dr Qiqana Mi{}evi} -
-Veselinov, ka`e:
"Sve
bebe smo smestili uz krevete wihovih majki, jer je i to jedan od na~ina
da umawimo stres koji su do`ivele te kobne no}i. One `ene koje su imale
carske rezove tek ovde na na{oj klinici su ugledale svoju decu. I sve su
plakale, a i mi lekari zajedno sa wima. Svuda u svetu majka i dete su obo`avani
i za{ti}eni svim moralnim normama, koje su ucrtane u bit svakog dru{tva
i sistema. Zato je i nezamislivo ovo {to se dogodilo.
Tek posle
ovog u`asa postalo je jasno da je u pitawu genocidna politika prema narodima
na Blakanu, ne samo prema srpskom. Jer, pro{log puta, kada je eksplodirala
bomba u Nemawinoj ulici broj 9, na dvadesetak metara od na{eg porodili{ta,
upravo u ovoj sobi, u kojoj je sada pet Srpkinja, bilo je {est Albanki
sa svojim bebama koje su se ovde porodile... Sve ove mlade `ene posmatram
kao svoju decu i zato mi je u`asno te{ko koja ih je sudbina zadesila...
Pogotovo mi je tesko bilo kada sam saznala kako se porodila AleksandraRan~i},
~iji je mu` na rati{tu i koja umalo nije stradala."
U anesteziji dok se sve ru{i
Naime, ova
mlada `ena je dvadesetak minuta pre nego sto je pogo\ena bolnica "Dr Dragi{a
Mi{ovi}" uneta u poro|ajnu salu i data joj je anestezija da bi joj uradili
carski rez. Lekari su je porodili, dobila je sina Luku. Ali, u trenutku
kada su lekari u{ivali njen stomak, za~ula se u`asna detonacija: stakla
u poro|ajnoj sali su se razbila, a vihor prasine, {uta, maltera, pokidanih
kablova i vatre uleteo je u poro|ajnu salu. Aleksandra je bez svesti le`ala
na stolu, uspavana sa posledwom mi{qu - za koji minut bi}u najsre}nija,
posta}u majka.
"Odmah
su je izneli na rukama" - pri~a primarijus dr Qiqana Mi{}evi}-Veselinov
- "a onda su je {amarali, {tipali, da bi je probudili. Ona u tom trenutku
jo{ nije mogla dobro i samostalno da di{e, jer je bila u dubokoj anesteziji."
Aleksandra
Ran~i} ne mo`e da govori, gu{i se u suzama dok poku{ava da doji svog
malog Luku. Ali, mleka nema. Samo ka`e:
"To ne
mogu da im oprostim, onima gore. Ne mogu, ne mogu!
"Svima
nam se "preseklo" mleko" - ka`e Ru`ica Dimi}, koja se tako|e carskim
rezom porodila u bolnici "Dr Dragi{a Mi{ovi}" te kobne no}i. - "Ina~e,
jedanaest godina radim kao babica u tom porodili{tu, pa sam tada do`ivela
i profesionalnu nesre}u; da mi se sru{i ustanova koju sam toliko volela.
Ali, najva`nije je da je moj sin Ogwen dobro i da su nas spasli. Ube|ena
sam da smo svi spa{eni zato {to su bolnicu bombardovali na Spasovdan. Ne
zna agresor da su deca koja se krste na taj dan i sna`nija i zdravija od
druge. Zato i verujem da }e na{e bebe stasati i biti jo{ zdravije zbog
wihove ogromne zlobe i mr`we."
Natrag
na stranicu o humanitarnoj pomo}i
Natrag
na glavnu stranicu
