|
|
 |
 |
|
KO JE KO U DIJASPORI?
ANTOVI] MILAN,
biznismen. Ro|en je 1946. godine u mestu
Vojvoda Stepa u Vojvodini. Zavr{io je studije gra|evinarstva u Beogradu.
Od 1966. Radio u zrewaninskom "Sinvozu", a potom otvara vlastito preduze}e
za proizvodwu metalnih konstrukcija. Po~etkom sedamdesetih odlazi u Nema~ku
i radi kao {ef mnogih gradili{ta. Devedesetih otvarara kompaniju "Milan
Antovi} Industriamonta`e" - MIP. Danas ta firma ima 350 radnika i sedam
izgra|enih mostova u Evropi, promet od 20 milijardi maraka i poslovnu saradwu
sa "krupom". Milan Antovi} gradi stadione za Svetsko prvenstvo u fudbalu
u Francuskoj. Tokom 1995. izabran je za menaxera godine u Nema~koj.
ARAN\ELOVI] BRANIMIR,
producent. Ro|en u Beogradu. Diplomirao
Pozori{nu akademiju i Filolo{ki fakultet u Beogradu, studirao prava i filozofiju.
Na Televiziji Beograd sara|ivao u emisiji "Susret ~etvrtkom" i "Radost
Evrope". Uselio se u SAD 1971. godine, magistrirao masovne komunikacije
na Univerzitetu Arizona. Organizovao De~iji festival u Kaliforniji. Patentirao
je kod kompanije "Volt Dizni" video sinhronizaciju i otvorio vlastitu firmu
"Dabl Igl".
ABRAMOVI] MARINA,
slikar. Ro|ena je 1946. godine u Beogradu.
Slikarstvo je u~ila kod Krste Hegedu{I}a, diplomirala je na Akademiji likovnih
umetnosti kod profesora Stojana ]eli}a. Poznata je kao utemeqiva~ bodi-arta
I performansa u srpskom slikarstvu i vajarstvu. Imala je 150 samostalnih
I 300 grupnih izlo`bi slika, objekata, instalacija, video radova i `ivih
figura. U~estvovala je na Venecijanskom bijenalu ~etiri puta od 1976. do
1996. godine, na Pariskom bijenalu mladih dva puta, `ivi ve} dvadeset godina
u Amsterdamu, a predaje na Likovnoj akademiji u Hamburgu.
BELODEDI] MIODRAG-MILE,
fudbaler. Ro|en maja 1964. u selu Sokola.
[kolovao se u Novoj Moldavi, gde je igrao
za drugoliga{a "Minerua". Sa sedamnaest godina postaje prvotimac "Steaue",
sa kojom osvaja ~etiri nacionalna {ampionata i 1986. u [paniji titulu evropskog
prvaka. Devetnaest puta igrao za prvi tim Rumunije. Centarhalf i poru~nik
rumunske armije. Emigrirao u Srbiju 1988. godine. Sa "Crvenom Zvezdom"
osvaja evropsko i svetsko prvenstvo i odlazi u [paniju.
BI`I] mr
MILENA, pedagog.
Ro|ena u SAD. Magistar osnovne nastave na
Pitsburg univerzitetu 1967. Ekspert za kompjutersko obrazovawe dece, savetnik
u {kolskim institucijama. Dobitnik mnogih ameri~kih nagrada i odlikovawa.
Aktivista u srpskoj crkvi i {koli.
BILBIJA dr `ARKO,
profesor.
Ro|en u Bosanskom Grahovu. Emigrirao u SAD
1954. gde magistrira i doktorira ekonomiju na Univerzitetu u ~ikagu.
Savetnik Trgova~ke komore Ilinois, savetnik za planirawe u Brazilu, profesor
Vi{e {kole za upravnike u Italiji, direktor Planske komisije u ~ikagu,
profesor ekonomije i filozofije na Dr`avnom univerzitetu Florida, Univerziteta
Majami i Univerziteta "Zetulio Vargas" u Brazilu. Patriota, humanista,
~lan Sabora srpskog ujediwewa.
BJELOPETROVI] BRATISLAVA-BEBA, aktivista.
Ro|ena u Beogradu, gde je zavrsila gimnaziju.
Sa majkom 1960. godine oti{la u ~ikago u posetu ocu, emigrantu i oficiru
Kraqevske jugoslovenske vojske i ostala u SAD. Diplomirala je na Tehni~kom
fakultetu u ~ikagu. Udata za Vladimira Bjelopetrovi}a,
vlasnika {tamparije i izdava~a kwige "Srpsko nasle|e na Kosovu" i "Ilustrovana
istorija Srba". Aktivista i humanista, predsednik Saveza Kola srpskih sestara
u SAD i Kanadi sa 46 odbora i sto hiqada ~lanova. Nosilac titule Srpskog
viteza 1998. `ivi u ~ikagu.
BOGDANI] VALTER, novinar.
Ro|en 1951. u ~ikagu, a odrastao u Geri,
Indijana. Radio 1972. u ~eli~noj industriji, gde i njegov otac. Valter
i wegov stariji brat, Xorx Bogdani}, sada direktor Medija centra u ~ikagu,
studirali su na Viskonsin univerzitetu i igrali bejzbol. U isto vreme,
radili su u studentskom listu. Od 1973. radi kao novinar, u vi{e redakcija.
1976. magistrirao na Dr`avnom univerzitetu Ohajo iz oblasti `urnalizma.
Dobio vi{e priznawa, a 1988. Pulicerovu nagradu za `urnalizam. Radi za
Vol Strit Xurnal.
BOGDANOVI] PITER, re`iser.
Ro|en 1939. u Wujorku. Zavr{io Adlersovu
pozori{nu akademiju. Proslavio se filmovima "Posledwa bioskopska predstava",
"[ta je doktore" i "Mesec od papira". Za scenario dobio nagrade Ameri~kog
udru`ewa kriti~ara i Britanske akademije, `ivi u Wujorku.
BO`I] SRETEN, alijas
B.Vongar, pisac iz Melburna.
Ro|en je 1932. Godine u Tre{wevci kod Aran|elovca.
Zavr{io samo osnovnu {kolu. U Mladenovcu 1956. Poku{ao da {tampa novine,
ali mu je zabraweno jer je bio sin "reakcije". Emigrirao u Australiju i
vi{e godina `iveo sa Aborixinima. Autor desetak kwiga o Abroixinima sa
milionskim tira`ima, od kojih su najpopularnije "Karan", "Valg" i "Raki".
Sa suprugom Lindom `ivi u Melburnu.
BRASOVAN dr SRBISLAV, ginekolog.
Ro|en u Vrscu, Srbija. Po diplomirawu na
Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, emigrirao 1962. u SAD. Od
1968. do 1970. doktor Brasovan je slu`io u ameri~koj Vojsci kao lekar.
Nerednih devet godina radio na Klinici u Geri, da bi se od 1979. posvetio
privatnoj praksi u Merilvilu, Indijana. Direktor Centra za ispitivawe fertiliteta
Metodisti~ke bolnice u Geri i Merilvilu. Predaje ginekologiju na Medicinskom
fakultetu Univerziteta Indijana. Osniva~ humanitarne fondacije za pomo}
zemqama Tre}eg sveta. Iz te Fondacije dao je zna~ajnu pomo} svojoj Otaxbini,
`ivi u Geri.
BUGARSKI STEVAN, in`ewer i pisac.
Ro|en 1939. u Srpskom Semartonu u Rumuniji,
gde ja zavr{io osnovnu {kolu. Gimnaziju i studije ma{instva zavr{io u Temi{varu,
a filologiju u Bukure{tu. Od 1952. do 1962. bio u rumunskom zatvoru zbog
verbalnog delikta. Autor monografije"Srpsko pravoslavqe u Rumuniji", "Dnevnika
Save Tekelije", "Po Sentmartonu - prostor i vreme", antologija "Be}arac"
i "Svatovac", kao i zbirke pripovedaka "Ono sto se pamti" 1984. i antologije
"Najava". Va`i za najboqeg poznavaoca istorije i kulture Srba u Rumuniji.
`ivi u Temi{varu.
BULAJI] VEQKO, novinar i re`iser.
Ro|en 22. marta 1928. godine u Nik{i}u.
Odrastao u Sarajevu, oslobo|ewe do~ekao u Zagrebu. Studirao kwi`evnost
na Filozofskom fakultetu u Zagrebu i re`iju 1956. u Rimu. Prvi igrani film
"Vlak bez voznog reda" snimio 1958. godine. Dobitnik Zlatne arene u Puli
za scenario ovog filma i za re`iju filmova "Rat" 1960. "Uzavreli grad"
1961. "Kozara" 1962. Re`irao ratni film-spektakl "Neretva", koji je nominovan
za Oskara. Osvaja~ Zlatne medaqe u Moskvi, Nagrade kritike u Wu Delhiju,
Zlatnog lava u Veneciji, Zlatne nimfe u Monte Karlu, nagrade UNESCO u Vaqadolidu.
Trostruki dobitnik nagrade grada Zagreba. Odlikovan vi{e puta. Trenutno
radi na filmovima o Dubrovniku i Sarajevu, `ivi i radi u Zagrebu.
]ERASIMOVI] VELIMIR, u~iteq.
Ro|en u Srbiji. Gimnaziju i U~iteljsku {kolu
zavr{io 1926. u U`icu, kada je postavqen za u~iteqa u O[ "Jovan Mileti}"
u Trstu. Predsednik Srpske crkvene op{tine Trst. Horovo|a u Srpskoj crkvi.
Pedagog u Italiji punih pedeset godina.
]UK SOFIJA GAROFANI, umetnik, humanista,
profesor iz Pariza.
Ro|ena izme|u Sopo}ana i Mile{ave, u Sjenici.
Krajem {ezdesetih stigla u Francusku. Zavr{ila je Visoku {kolu za primewenu
umetnost u Parizu i diplomirala francuski jezik na Sorboni. Kreira i radi
tapiserije i slike. Autor je kwige "Sveska mira za decu `rtve embarga"
i mnogih humanitarnih akcija. Birana za sekretara Svesrpske zajednice u
Francuskoj. Oragizovala je izlo`bu 58 svetskih slikara za preporod Srbije,
poklonila je crnogorskom Narodnom pozori{tu 36 slika. Zbog, navodnog, srbovawa
dobila otkaz na Akademiji primewene umetnosti u Parizu. Zapislila se kao
profesor na Akademiji Dupere. Dobitnik je Francuske medaqe za zasluge,
komesar je i laureat Jeseweg salona.
]ULAFI] MILOSAV-MISA, biznismen.
Ro|en u Beogradu. Emigrirao u [vedsku. Gra|evinar,
vlasnik firmi
"Scandinavian Weapon Tradin" i "MM".
Ktitor srpske crkve Sveti Sava u Stokholmu. O`ewen, otac ~etvoro dece.
`ivi u Stokholmu.
]UKI] DANILO, penzioner.
Ro|en u Crnoj Gori. Pripadnik ~etnika Pavla
\uri{i}a, ~lan Vrhovne komande. Emigrirao u Australiju 1948. godine. Utemeqiva~
sportskog kluba "Beograd" u Adelaidi i Sidneju, osniva~ prve crkveno-{kolske
op{tine na petom kontinentu i Srpskog doma u Mone Valu. Predsednik ~etnickog
pokreta u Sidneju.
DANILOV J. VIKTOR, novinar.
Ro|en 1924. u Farelu, Pensilvanija. Diplomirao
novinarstvo na Dr`avnom univerzitetu Pensilvanija. Reporter "Chicago
Daily News", urednik "Industrial Research
Oceanology", direktor ~ika{kog Muzeja nauke
i industrije. Svrstan u "Ko je ko u Americi".
DEDI] ARSEN, kompozitor i peva~.
Ro|en 28. jula 1938. u [ibeniku u Porodici
trgovca Jove Dedi}a. Zavr{io studije flaute na Muzi~koj akademiji u Zagrebu.
Komponovao laku orkestarsku, filmsku i {ansowersku muziku "Ku}a pored mora",
"Moderato kantabile", a sa Radetom [erbexijom "Nedaj se Ines!". Autor kwige
pesama "Brod u boci" , "Slatka smrt", "Ministarstvo straha", "~uda" i osam
samostalnih albuma, pobednik mnogih doma}ih I me|unarodnih festivala. Ima
}erku Sandru iz prvog braka sa Vesnom. Od 1970. `ivi sa peva~icom Gabrijelom
Gabi Novak, sa kojom ima sina Matiju.
DEKLI] DRAGUTIN KARLO dr, pesnik,
alijas Vladimir Skit.
Ro|en 1915. godine u Istri. Wegovi preci
su Crnogorci iz Skadra. Prve dve godine rata proveo je u Beogradu i Herceg
Novog, a potom je dolaskom u rodnu Istru mobilisan u italijansku vojsku.
Odlazi na studije kwi`evnosti u Padovu, Rim i Vatikan, gde i doktorira.
Bavi se poezijom, esejistikom i politi~kom analitikom u Trstu. Pi{e na
srpskom i italijanskom. Prve stihove "Pod pahuqama snega" {tampao je u
Subotici 1932. godine. Zbirka "Intima" je objavqena 1939. Knjigu "Novo
Jevan|eqe po Isusu" zavr{io je u Rimu 1945. "Pesme Srbiji" I "Slovo rodu"
1978. "Svedok" 1987. i "Pozni uranak" 1988. Od nau~nih radova objavio je
"Filozofija kao baza sociologije" 1983. "Jugoslovenski unitarizam" 1984.
"Nepoznati krle`ijanci" 1986. i "Srpska kolonija u Trstu" 1994. godine.
DELI]-BENTLI HELEN, kongresmen.
Ro|ena 1923. u Rutu, Nevada. Studirala prava
i novinarstvo kao stipendista Srpskog narodnog saveza. Novinar i urednik
u listovima "Junajted pres" i "Baltimor San", sekretar senatora X. Skragema.
Ministar pomorstva u Niksonovoj vladi i ~lan Kongresa dr`ave Merilend.
Osniva~ Srb Neta i ~lan Sabora srpskog ujediwewa. Penzioner u Merilendu.
DIMITRIJEVI] MIROQUB-MI[A, re`iser.
Ro|en 1948. u Trawanima. Uselio se u Austriju.
Kafexija i osniva~ "Ju-teatra" u Be~u. Autor drame "Orlovi slomqenih krila",
"Ostvaren san", "Telegram".
DIMITRIJEVI] VLADIMIR, publicista.
Ro|en 1926. Emigrirao u [vajcarsku 1958.
godine. Vlasnik izdava~ke ku}e "Age d' Homme"
u Lozani osnovane 1967. Godine i Srpske kwi`are u Parizu. U ediciji "Slovenski
klasici" objavio kwige vi{e od stotinu srpskih pisaca. Osniva~ Srpskog
instituta. Autor mnogih napisa o srpskom pitawu u Francuskoj i [vajcarskoj.
Izdava~ kwiga o francusko-srpskom prijateqstvu "Sa Srbima", "Srbi i mi",
"Pohvala Srbima" i "Saveznici Srba". Dobitnik Vukove nagrade za 1991. godinu.
`ivi u Lozani.
DIVAC VLADE, ko{arka{.
Ro|en 1968. u Prijepoqu. Zavr{io {kolu za
Preciznog mehani~ara. Ko{arku igrao u "Slogi" Kraqevo i "Partizanu" Beograd.
Osvaja~ klupskog [ampionata i Kupa Jugoslavije, Kupa Evrope, a sa Reprezentacijom
SFRJ i zlatnih medaqa sa Svetskog i Evropskog prvenstva. Profesionalni
igra~ ekipe "Lejkersa" i "[arlota". Veliki patriota, donator, humanista,
najvi{i Srbin u SAD.
DOBRI] FULVIO, bankar.
Srbin iz Istre, ro|en u SAD. Bio potpredsednik
"Manufakcures
Hanover Trust bank", predsednik Me|unarodnog
komiteta za reprogramirawe jugoslovenskih dugova, vlasnik privatne banke.
`ivi u Wujorku.
DOROSLAVAC MILUTIN, alijas MILO DOR,
kwi`evnik.
Ro|en 1923. U Budimpe{ti. Gimnaziju zavr{io
u Beogradu, a studije u Be~u. Emigrirao u Austriju 1943. Naj~itaniji be~ki
pisac. Autor dela "Mrtvaci na odsustvu", "Ni{ta osim ose}awa", "Autobiografija",
`ivi u Be~u.
DRAGA[EVI] BORA, srpski patriota i
novinar.
Ro|en 1925. u Srbiji. Praunuk generala srpske
vojske i pesnika Jovana Draga{evi}a, unuk Borivoja Draga{evi}a, majora
Kraqevske jugoslovenske vojske. Pripadnik dobrovoqa~kih nacionalnih snaga
sa {esnaest godina. Poha|ao Gimnaziju u [ibeniku i Beogradu. Otaxbinu napustio
oktobra 1944. i preko Italije i Nema~ke emigrirao u Kanadu 1948. godine.
Radio kao radnik, a posle zvr{ene Politehnike i kao in`enjer u firmi "Ontario
Hajdro" u Torontu. Osniva~ crkvenog hora Sveti \or|e i pojac i prvi wegov
predsednik, ~lan hora Sveti Sava i ~lan Srpske narodne odbrane od 1948.
Predsednik SNO, urednik lista "Glas kanadskih Srba", direktor Srpskog radija
"[umadija" u Torontu. ~lan Laburisti~ke stranke i srpski predstavnik u
Ministarstvu za multikulturu u Otavi. Predsednik Kanadsko-srpskog saveta,
~lan Kanadskog kulturnog saveta i predstavnik srpske etni~ke zajednice
u kanadskoj vladi, `ivi u Torontu.
DRAGNI] N. ALEKS, profesor.
Ro|en je 1912. u dr`avi Va{ington. Zavr{io
Dr`avni univerzitet, a doktorirao na Berkliju sa temom "Razvitak parlamentarizma
u Srbiji 1869-88." Profesorsku karijeru zapo~eo na Vestern Reserve univerzitetu,
predavao i na Vanderbilt univerzitetu politi~ke nauke. Slu`bovao u Ministarstvu
pravde, Ministarstvu odbrane i Ministarstvu spoqnih poslova SAD. Bio ata{e
za kulturu u Ambasadi SAD u Beogradu 1948. Predsednik udru`ewa SAD za politi~ke
nauke i prvi predsednik Severno-ameri~kog dru{tva srpskih studija. Zastupqen
u kwizi "Who is who in America" 1966.
godine. Organizator "Srpskih dana u Va{ingtonu" 1989. godine. Dobitnik
Medaqe srpstva na Kongresu srpskog ujediwewa u Milvokiju 1996. godine.
Autor kwige "Kosovo u fokusu srpsko-albanskih odnosa" na engleskom jeziku
i studije o Nikoli Pa{i}u.
DUGANXIJA NIKOLA, alijas NIKI DUGAN
BATON, izdava~.
Ro|en u Beogradu. Napustio Jugoslaviju 1955.
Vlasnik izdva~ke ku}e "Dugan" u Milanu. Predsednik Srpsko-evropske kulturne
akademije (SEKA), `ivi u Milanu.
DUN\EROVI] S. dr
ALEKSANDAR, profesor.
Doktorirao prava i ekonomiju na Sorboni.
Ekspert za marketing OUN, direktor na Wujork univerzitetu, Atkinson kolexu.
Podministar za marketing u Ministarstvu industrije Kanade 1975. godine,
{ef Komercijalnog sektora u Ambasadi Kanade u Beogradu. Autor "Tehni~ko-ekonomskog
re~nika" na ~etiri jezika. ~lan srpskih iseqeni~kih organizacija. `ivi
i radi u Torontu.
\OR\EVI] dr DIMITRIJE,
profesor istorije.
Ro|en 1922. u Beogradu. Studirao na Univerzitetu
u Beogradu, gde je stekao titulu doktora istorijskih nauka. Od 1958. do
1970. radio u Balkanolo{kom institutu SANU. U SAD se doselio 1970. Predavao
na Univerzitetu u Santa Moniki. Do 1982. Vodio ruske studije. Objavio vi{e
studija, preko 60 ~lanaka i oko 80 prikaza i kritika u SAD i Evropi. Urednik
kwige "Stvarawe Jugoslavije 1914-1918" (1980), autor memoara "Se}awa i
o`iqci". `ivi u Santa Moniki.
\OR\EVI] DRAGOSLAV, profesor.
Ro|en u Obrenovcu 1910. Oficir u Kraqevini
Jugoslaviji. Ratni zarobqenik u Nema~koj, emigrirao u SAD 1947. Slu`benik
ameri~ke federalne vlade, profesor istorije i srpskog jezika u vojnim {kolama
u Kaliforniji. Pisac knjige "Na raskrsnici 1941.", svedo~ewa kneza Pavla
Kara|or|evi}a. Zajedno sa princom Andrejom Kara|or|evi}em inicijator stvarawa
Sabora srpskog ujediwewa, `ivi kao penzioner u Kaliforniji.
\OR\EVI] mr MIROSLAV MAJKL, biznismen.
Ro|en 1936. u Beogradu. Osniva~ i prvi predsednik
Sabora srpskog ujediwewa. Zivi u San Fransisku. Uselio se u SAD 1956. godine,
a naturalizovao 1961. Diplomirao prirodne nauke i poslovnu administraciju
na Berkli univerzitetu i Dr`avnom univerzitetu u San Francisku. Magistrirao
finansije na Stanfordu. Izu~ava metafiziku i pi{e pesme. Direktor je osiguravaju}eg
dru{tva "Capital Guaranty", "Spanek
Inc." i "American Express Variable Annuitz
Inc". Vlasnik banke "Monad Finansial".
Nosilac Ordena Elis Ajland. Svrstan u kwizi "Who's who in America"
1990/91. O`ewen, troje dece. Posetio Srbiju prvi put 1991. godine sa delegacijom
Dobre voqe. Govorio u ameri~kom Kongresu maja 1994. godine.
\UJI] MOM]ILO, vojvoda.
Ro|en 1907. u Topoli. Zavr{io Bogosloviju
u Sremskim Karlovcima. U 2. svetskom ratu pristupio ~etnicima Dra`e Mihailovi}a.
Komandant Dinarske divizije u Kninskoj krajini, ~etni~ki vojvoda. Izveo
iz Jugoslavije petnaest hiqada boraca i ~lanova wihovih porodica i odveo
u SAD. Predsednik ~etni~kog pokreta "Ravna Gora", urednik lista "Srbija",
`ivi u San Markosu, Kalifornija.
\UKI] MILAN, predsednik Srpske narodne
stranke u Hrvatskoj.
Ro|en 10. aprila 1947. godine. Diplomirao
ekonomiju, radio u Dowem Lapcu kao op{tinski funkcioner. Suosniva~ Srpske
demokratske stranke 1990. u Kninu i Hrvatskoj. Biv{i saborski potpredsednik
i poslanik. Otac dvoje dece, `ivi i radi u Zagrebu.
\UR\EVI] SLOBODAN-BOB, biznismen.
Ro|en u Beogradu. Napustio Srbiju 1968.
posle studentskih demonstracija. U SAD radio za IBM. Direktor kompjuterske
firme "AnneDz research" i osniva~ organizacije
"Truth in media" u Arizoni. Borac za
istinu o Srbima u medijima, ali i u Beloj ku}i, Kongresu i Senatu. Preveo
i postavio dramu "Profesionalac" Du{ana Kova~evi}a u San Francisku, `ivi
i radi u Feniksu, Arizona.
XIGURSKI ALEKSANDAR, slikar.
Umetnik mora i talasa, slikar ameri~kih
pejsa`a na Pacifiku. Ro|en kao ~etvrto dete 1. februara 1911. u Starom
Be~eju u porodici Jovana Xigurskog i Nevenke Zivkov. Zavr{io u Beogradu
Likovnu {kolu, prve radove, ikone i portale, oslikao je u manastiru Rakovica.
Krajem dvadesetih poha|ao je Akademiju umetnosti u Minhenu. More je po~eo
da slika intenzivno kada je oti{ao u Kraqevsku ratnu mornaricu u Boku Kotorsku.
O`enio se Lenkom, a kada je wegova }erka Jelena ro|ena 1933. otvorio je
u Novom Sadu svoj prvi likovni studio "Zograf". Restaruirao je crkvu i
baziliku u Ba~koj Topoli. Bio je ratni zarobqenik u Nema~koj. Posle rata
je preko Be~a i Rima sa porodicom 1949. u{ao u SAD, gde je `iveo od slikarstva.
Vladika Dionisije mu je dao posao da oslika kapelu u Sedelendu u Pensilvaniji
i jo{ devet srpskih crkava u Americi. Izlagao je u Los An|elosu, San Francisku,
~ikagu, Wu Xersiju, a wegove slike se nalaze u Muzeju umetnosti Amerike.
Aleksandar Xigurski je umro 1995. godine, a wegovo delo je nastavio sin
Aleksandar Xigurski mla|i.
XONSON RADMILA, pisac.
Ro|ena u Mostaru, `ivela u Beogradu, od
1975. Udata za ameri~kog oficira. `ivi u [arlotu, Severna Karolina. Autor
romana "~asna sestra i oficir".
FILIPOVI] MIROSLAV-MI[A, oficir.
Ro|en u Srbiji. Oficir Kraqevske jugoslovenske
vojske. Zarobqen i deportovan u logor Oflag. Emigrant u Nema~koj od 1945.
~lan Socijaldemokratske partije, ~lan Saveta Srba u Nema~koj i sekretar
Srpskog kulturnog foruma u Frankfurtu. Humanista. `ivi u Beogradu od 1992.
godine.
GAVRILOVI] VOJISLAV-VOJKAN, novinar.
Ro|en u ]upriji. Studije jezika i kwi`evnosti
po~eo u Beogradu, a zavr{io u Stokholmu {ezdesetih godina. Doselio se u
Australiju 1966. Savetnik Komonvelt banking kompanije za pitawa useqavawa
i prevodilac za srpski, nema~ki, {vedski i ruski jezik. Jedan od osniva~a
Srpskog etni~kog radija 1975. i glavni urednik na stanici "2 EA" u Sidneju.
~lan Srpske narodne odbrane, Srpskog nacionalnog saveza Australije i Sabora
srpskog ujediwewa Amerike. `ivi u Sidneju.
GEDO[EVI] PETAR, trener.
Ro|en u Beogradu, gde je zaigrao odbojku.
U [vedsku odlazi 1965. Igra~ "Solentuna" iz Stokholma i trener mu{ke reprezentacije
[vedske od 1967, a potom i `enskog dr`avnog tima u odbojci od 1970. U~esnik
Evropskog prvenstva dva puta, `ivi u Stokholmu.
GLI[I] ILIJA, srpski aktivista iz
Sidneja.
Ro|en je u nema~kom logoru 1947. godine.
Sa ocem Du{anom Gli{i}em emigrirao je na Novi Zeland. Zavr{io je Elektrotehni~ki
fakultet. O`ewen Srpkiwom otac ~etvoro dece, dugo je bio direktor "Telekoma"
u Sidneju. Vlasnik preduze}a za trgovinu nekretninama. Dugogodi{wi predsednik
Srpskog nacionalnog saveza-SNS u Australiji i SNA za dr`avu Novi Ju`ni
Vels.
GOLUB dr IVAN, lekar.
Ro|en u Pomazu. Medicinu zavr{io u Budimpe{ti
gde i radi. Aktivista Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji i predsednik
MZ Srpskog deokratskog saveza u Pomazu.
GRBI] dr JOVAN, profesor.
Ro|en u Beogradu. Uselio se u Holandiju
1970. godine. Docent Univerziteta umetnosti u Telburgu. Osniva~ Srpskog
informativno-kulturnog centra i organizator demonstracija za istinu o Srbima,
`ivi u Tilburgu.
GVOZDENOVI] SLAVOMIR, kwi`evnik.
Srbin iz Temi{vara, pesnik i novinar. Autor
dvadesetak kwiga pesama, pri~a za decu i kwi`evnih eseja "Krila i pomalo
vatre", "Pesme pred zoru", "Lirika", "Juna~ewe re~ima", "Uxbenik o vidarevoj
ku}i", "Kamen za plakawe", "Srpska molitva u Temi{varu", "Re~ i svetlost",
"U ku}i sa ogwem i ledom". Prevodilac dela Staneskua, Soreskua, Stojke
na srpski i dela D. Maksimovi}, M. Pavlovi}a i A. Pusloji}a na rumunski.
Inicijator osnivawa Srpskog kulturnog kluba, urednik ~asopisa "Kwi`evni
`ivot", lider Demokratskog saveza Srba i Karasevaka, poslanik u rumunskom
parlamentu, osniva~ srpskog radio i TV programa u Rumuniji.
HO\ERA dr ZORAN, profesor.
Ro|en 1923. u Beogradu. Diplomirao politi~ke
nauke u `enevi, doktorirao ekonomiju u Wujorku. Profesor ekonomije na Jel
univerzitetu. Ekspert Me|unarodnog monetarnog fonda, `ivi u Va{ingtonu.
IMOTOKI MILKA, nastavnik.
Ro|ena u Beogradu. Diplomirala engleski
jezik. Predsednik Odbora gra|ana Kavasakija za pomo} deci u biv{oj SFRJ.
Autor kwige "Od Beograda do Tokija", `ivi u Tokiju.
JAK[I] dr STELA, lekar i profesor.
Ro|ena u Stjubenvilu, Ohajo. Roditeqi su
joj srpski imigranti iz Like. Radila u Gil Memorijalnoj bolnici u Stjubenvilu,
na Klinici u Klivlendu i Op{toj bolnici Alegeni u Pitsburgu. Ostvarila
impresivnu akademsku karijeru i stekla nacionalno i me|unarodno priznawe.
Bila profesor na redovnim i postdiplomskim studijama Pitsbur{kog univerziteta
29 godina ([kola za medicinske sestre). Za svoj rad dobila vi{e priznawa.
Od 1983. na Pitsbur{kom univerzitetu dodequje se studentima nagrada "Stela
Jak{i}".
JANKOVI] MADLEN, humanista.
Ro|ena u Beogradu, odrasla pored majke Divne
Ili}. Zavr{ila studije kwi`evnosti u Beogradu. Radila kao profesor srpskog
jezika u Beogradu i u Be~u u RU "Novi Beograd". Udata za Milana Jankovi}a,
nekada{weg predstavnika "Geneksa" u Austriji i potom vlasnika kompanije
"Zepter Internacional" sa filijalama
u trideset zemaqa sveta. Osniva~ Fondacije "Madlen Jankovi}" za afirmaciju
mladih talentovanih stavralaca u otaxbini i za humanitarnu pomo} srpskom
narodu, `ivi u porodi~noj ku}i u Monte Karlu.
JAWI] KOKAN-NIKOLA, biznismen.
Ro|en 1942. u Srbiji. Glumac u Ni{kom pozori{tu.
Emigrirao u [vedsku 1967. Borac za srpstvo. Autor filmova "Umri 10. aprila",
"An|eo sa pi{toqem" i kwige "Srpske glave : istina bez odgovora", `ivi
u Stokholmu.
JARI] V. MARKO, profesor fizike Teksa{kog
AM univerziteta.
Ro|en 1952 u Beogradu, gde je zavr{io Prirodno-matemati~ki
fakultet. Kao najboqi student dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda.
Doktorirao u SAD 1978. Godine kod profesora Xozefa Brimana na Gradskom
kolexu u Wujorku sa tezom o superprovodnicima. Dobitnik Milerove, Humboltove
stipendije, predava~ na Berkliju i Harvardu. Autor ~etiri kwige, u~esnik
stotinu me|unarodnih nau~nih konferencija. Preminuo iznenada 25. oktobra
1997. godine.
JEVTI] dr MILORAD, urolog.
Ro|en 1925. u Vaqevu, Srbija. Zavr{io Medicinski
fakultet u Beogradu, a potom radio u Vaqevu kao hirurg. Od 1960. `ivi i
radi u SAD. Godinama radio u Va{ingtonskom bolni~kom centru u Xorxtaunu,
kao urolog. Rezultate postignute u profesiji izlo`io na vi{e ameri~kih
i me|unarodnih skupova.
JOVI~I] DRAGI[A,
biznismen.
Ro|en 1944. u [apcu. Gimnazijalac. No}ni
~uvar u zemunskoj "Galenici" 1960. godine, fizi~ki radnik u Bonu i 1962.
U Montrealu. Stanodavac, hotelijer, ugostiteq, vlasnik "Ju`ne obale". Zajmu
za razvoj Srbije 1989. godine poklonio 300.000 kanadskih dolara, `ivi u
Montrealu.
JOVOVI] MILA, glumica i manekanka.
Ro|ena 1976. u Kijevu. Otac Srbin, doktor
medicine. Uselila se sa roditeqima 1981. u SAD Sa jedanaest godina snima
prvi film "Dva mese~eva ukr{tawa", a potom TV serije "Udata za decu", "Raj",
"Parker Luis" i filmove "Povratak u Plavu lagunu", "No}ni voz za Katmandu",
i "Kafka". Proslavila se filmom "Peti elemenat" sa Brusom Vilisom. Snima
za sve svetske modne ~asopise i agencije. `ivi u Kaliforniji.
KARA\OR\EVI] ALEKSANDAR, princ.
Ro|en 1945. u Londonu. Britanski dr`avqanin,
poru~nik i agent osiguravaju}eg dru{tva. Iz braka sa princezom Marijom
ima sinove Petra, Filipa i Aleksandra.O`enjen Katarinom Batis 1985. godine.
Aktivan u srpskoj dijaspori i crkvi, kao i humanitarnoj organizaciji "SOS".
Oktobra 1991. prvi put posetio otaxbinu. Pretendent na presto u Srbiji
i za{titnik srpstva u emigraciji, `ivi u Londonu.
MILORAD KARAKA[EVI], vinar.
Ro|en 1941. godine u selu Mol na Tisi. Zavr{o
Tehnolo{i fakultet u Beogradu i Vi{ vinarsku {olu u Gajzenhajmu. Preko
Kanade uselio se u SAD, gde je okon~o studije vinarstva i vinogradarstva.
Otvorio je kompaniju "Karas" za proizvodwu belih vina i rakije. Krajem
osamdesetih prvi je ulo`io dva miliona dolara u izvoz srpskih vina u Evropu,
`ivi u dolini Napa, Kalifornija.
KARANOVI] dr MILENKO, profesor.
Ro|en 1940. u Podravskoj Slatini. Diplomirao
istoriju u Zagrebu, doktorirao u Viskonsinu. Emigrirao 1967. godine. Profesor
na Kalifornijskom univerzitetu. Autor vi{e dela, me|u kojima su i "Istorija
Srba u Americi" i "Imigracija Srba u SAD", `ivi u San Dijegu.
KARAPANXI} M. BORIVOJE, pisac, urednik
i publicista.
Ro|en u Vaqevu 1921. godine, gde je zavr{io
osnovnu {kolu i Realnu gimnaziju. U [apcu diplomirao u U~iteqskoj {koli.
Radio kao ~inovnik u Okru`nom na~elstvu vaqevskog okruga. Tokom rata bio
prosvetar 3. bataqona Srpskog dobrovoqa~kog korpusa. Emigrirao u Italiju
aprila 1945. godine. U logorima Eboli I Forli ure|ivao list "[umadijski
vesnik" i kwi`evni ~asopis "Pod maslinama". Zajedno sa vojvodom Mom~ilom
\uji}em {tampao i "Srpske novine". U Nema~kom logoru izdavao 1947. godine
list "Vihor" i {tampao Bilten za politi~ka i kulturna pitawa iz kog je
u Minhenu nastao polumese~nik "Iskra". Uselio se u SAD 1950. godine. U
Klivlendu zavr{io Zemqi{nu in`enjerijsku {kolu i radio kao dr`avni geometar.
Objavio osamnaest kwiga. Najva`nije su "Gra|anski rat u Srbiji 1941-45",
"Prikazi iz emigracije", "Spomenice srpskih dobrovoqaca", "Srpsko Kosovo
i Metohija - zlo~ini Arnauta", "Ko~evje-Titov najkrvaviji zlo~in", "Jugoslovensko
krvavo prole}e" i "Duhovno stvarala{tvo srpske emigracije". Urednik "Knji`evnog
vesnika". Priprema za {tampu kwige "Istorija srpskog naroda i SPC u Severnoj
Americi" i "Istorija Srba u Klivlendu od 1892. do 1990", `ivi u Klivlendu.
KENT LUIS, alijas BATA KENT, poslanik.
Ro|en u Subotici. [kolovao se u Somboru.
Emigrirao 1954. u Australiju. ~lan Laburisti~ke partije, biran u okrugu
Hotham, Viktorija za ~lana Parlamenta. Predstavnik Jugoslovenske dobrobitne
zajednice. Supruga Vera Kent aktivista Sindikata mesne industrije Australije,
`ive u Melburnu.
KNE`EVI] \OR\E,
bankar.
Ro|en 1932. u Beogradu. Tu je zavr{io gimnaziju
I studirao veterinu. Emigrirao 1957. u Francusku, a potom 1959. u SAD sa
suprugom Qiqanom i decom. Studirao na Korneli univerzitetu. Radio u Banci
Amerike, kao potpredsednik banke i ~lan Uprave Udru`ewa me|unarodnih banaka,
~lan Uprave i predsedavaju}i 49. kongresa Srpskog kulturnog kluba "Sveti
Sava" u ~ikagu i ~lan redakcije lista "Srpska borba". Organizator 4. Sabora
srpskog ujediwewa 1993. u Wujorku, `ivi u Wujorku.
KO~OVI] dr
BOGOQUB, istori~ar.
Ro|en u Sarajevu, gde je zavr{ioGimnaziju.
Prava studirao u Beogradu i Parizu, a ekonomiju u ~ikagu. Doktorirao u
Francuskoj na temu Trsta. Emigrirao 1943. u Nema~ku, a zatim u Francusku.
Osniva~ Saveza "Oslobo|ewe" 1949. i "Demokratske alternative". Autor dela
"`rtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji".
KOLAROVI] \OR\E, vinar.
Ro|en u Beogradu. Diplomirao poqoprivredu,
{umarstvo i pivarstvo u Beogradu, Be~u, Minhenu i Parizu. Istra`iva~ vina
i piva u Nema~koj, Austriji, Italiji, Americi i Australiji. Od 1983. predsednik
"Kolarevi} fermont kompanije" i "NAPA", proizvo|a~ vina, distributer i
savetnik. ~lan srpskih crkvenih i nacionalnih organizacija, dobrotvor i
humanista, ` ivi u Kaliforniji.
KOWEVI] MILORAD, slu`benik.
Ro|en 1927. u Medaku. Diplomirao na Kolumbija
kolexu u ~ikagu i Brevard kolexu u Kokou. Ekspert
za vasionske letelice "Apolo" i "[atl". Biv{i saradnik "Amerikanskog Srbobrana"
i Nikole Tesle. Mason. ~lan Nacionalnog vasionskog instituta, ~ovek godine
1978. U Srpskom narodnom savezu.
KOSOVI] dr DU[AN,
lekar.
Ro|en u Crnoj Gori. Psihijatriju diplomirao
u Jugoslaviji i doktorirao u SAD 1954. Direktor Neuropsihijatrijske bolnice
u Bruklinu, vlasnik ordinacije na Menhetnu i ~lan Ameri~ke akademije za
neurologiju i psihijatriju, `ivi u Wujorku.
KOSTI] dr MILO[,
biznismen.
Ro|en u Kragujevcu. U Beogradu zavr{io Gimnaziju
i studirao prava do rata. Emigrirao u SAD 1956. Doktorirao ekonomiju kod
Fridriha fon Hajkea u ~ikagu. U~esnik rata u Vijetnamu. Pukovnik. Direktor
Instituta za strate{ke ekonomske odnose u Va{ingtonu. Profesor u ~ikagu,
Frajburgu, Cirihu, Johanesburgu i Tajvanu. Predsednik Odbora za odbranu
politi~kih sloboda u Jugoslaviji i potpredsednik Sabora srpskog ujediwewa
u Va{ingtonu.
KOVA~EVI] MILAN IRINEJ,
mitropolit.
Ro|en 1914. u Vrn~anima. Zavr{io U~iteqsku
{kolu u Negotinu. Upisao Vi{u pedago{ku {kolu. Zarobqen u Bosni i odveden
u logor Osnabrik. Preko Engleske stigao u SAD, gde je diplomirao teologiju
i filozofiju na Akademiji Svetog Vladimira i Kolumbija univerzitetu. Zamona{io
se u manastiru Sveti Sava, Libertivil. Podigao manastir Presvete Bogorodice
u Sejdlandu i Dom za ostarela lica. Mitropolit novogra~ani~ke eparhije
i inicijator crkvenog pomirewa. Tokom 1992/93. poslao u otaxbinu humanitarnu
pomo} vrednu {est miliona dolara, `ivi u Libertivilu.
KOVA~EVI] VELIMIR
HRISTOFOR, mitropolit.
Ro|en 1928. u Gal Vestonu, Teksas. Zavr{io
Bogosloviju u Libertivilu i ~ikagu, a studije istorije
na Univerzitetu u Pitsburgu. Slu`bovao je u Kleartonu, Xanstaunu, Pitsburgu
i ~ikagu. Ustoli~en za mitropolita sredwezapadno ameri~kog 1991. godine
u hramu Vaskresewe Hristovo, ~ikago. [iri pravoslavnu veru i srpstvo. Poma`e
Srb Net i humanitarne organizacije ameri~kih Srba.
KRUNI] DU[AN, biznismen.
Ro|en 1931. u Ote{i}u na Peru}i. Najmla|i
~lan Dinarske divizije. Emigrirao u Italiju 1945. i preko Nema~ke pre{ao
u Englesku. Studirao engleski jezik. Vlasnik hotela i restorana. ~lan
pokreta "Ravna Gora" i Sabora srpskog ujediwewa, `ivi u Londonu.
KUBUROVI] RADUN, karatista.
Ro|en 1978. u Kopenhagenu. U~enik desetograzreda,
govori ~etiri jezika, nosilac crnog pojasa i prvak Danske u karateu, `ivi
u Kopenhagenu.
LAZAREVI] LUWA, biznismen.
Ro|en 1912. u Kraqevu. Gimnaziju zavr{io
u ~a~ku, a Tehni~ki fakultet u Beogradu. Pripadnik
"Zbora". Emigrirao 1945. Na Novi Zeland. ~lan srpskih iseqeni~kih organizacija,
Srpske crkve i veliki donator hrama Sveti Sava na Vra~aru. Vratio se u
Srbiju 1991. godine.
LONGINOVI] TOMISLAV, pisac, ro|en
1955. u Beogradu.
Diplomirao psihologiju. Na poziv Me|unarodne
radionice pisaca iz Ajove uselio se u SAD 1982. godine. Doktorirao je uporednu
kwi`evnost. [ef katedre slavistike na Univerzitetu Viskonsin u Medisonu.
Autor romana "Sama Amerika" i "Minut }utawa", kao i teorijskih rasprava
"Grani~na kultura".
LUKI] dr \OR\E, profesor.
Ro|en 1920. u Milo{evcu. Poha|ao Vojnu kraqevsku
akademiju u Beogradu, doktorirao na ruskoj kwi`evnosti u Wujorku. Emigrirao
1951. u SAD. Objavio vi{e kwiga i studija, kao {to su "Osnove srpsko-hrvatskog
jezika", "Srpske studije" i druge, `ivi u Pitsburgu.
LUKI] MILKA MILDRED, profesor.
Ro|ena u SAD. Predavala u Gimnaziji u Pitsburgu
i na Pen Stejt univerzitetu. Svoju aktivnost me|u Srpkiwama u SAD po~ela
jo{ 1948. u Libertivilu. Bila je predsednik Kola srpskih sestara SAD 1984-1986.
Urednik i autor "Spomenice" Kola srpskih sestara SAD I Kanade 1986, `ivi
u Pitsburgu.
LUKOVI]-PJANOVI] DR OLGA, lingvista.
Ro|ena 1920. u Draga~evu. Zavr{ila Gimnaziju
u ~a~ku, Filozofski fakultet u Zagrebu, doktorirala na Sorboni sa temom
"Pravda kod Eshila i Sofokla". Govori deset svetskih jezika. Autor kwige
"Srbi narod najstariji" izdate 1987. u Wujorku, `ivi u penzionerskom domu
u Beogradu.
MAGLI] DR BOGDAN, akademik.
Ro|en u Somboru. Diplomirao fiziku u Beogradu,
magistrirao u Engleskoj, a doktorirao u dr`avi Masa~usets. Radio u Vin~i.
Uselio se u SAD 1955. godine. Svetski ekspert za fuziju. ~lan Srpske akademije
nauka u Beogradu. Govori pet jezika. Prona{ao Omega-mezon, odnosno S (Sombor)
~esticu. Predsednik Korporacije za vi{u fiziku u Pristonu, Florida, rukovodilac
u Centru za vasionsku tehnologiju u Wu Meksiku. Odlikovan za nau~ni rad
od Xona Kenedija, izaslanik predsednika Xeralda Forda. Po~asni gra|anin
[vajcarske. Osniva~ Srb Neta, `ivi u Kaliforniji.
MAGLI] dr RASTKO,
profesor.
Osniva~ "Internacionalnog Teslinog dru{tva"
(ITC) u Koloradu Springsu, koje ima 2.500 ~lanova {irom sveta. Utemeqiva~
Muzeja Nikola Tesla i "Tesla Memorial Society".
Predsednik "American Pupin fundation".
Priznati nau~nik u SAD i zastupnik nau~nih ideja Nikole Tesle, `ivi u Koloradu.
MARINKOVI] DR MARKO, lekar.
Ro|en 1935. u Sarajevu. [kolovao se u Beogradu
i Zrewaninu. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. Lekar u Srebreniku
kod Tuzle. Po~etkom 1964. godine uselio se u Australiju. Doktorirao u Sidneju.
Osniva~ Srpskog radio programa na etni~kom kanalu "2EA", Dru{tva "Sveti
Sava", ~iji je sekretar. Utemeqiva~ Srpskog socijalnog centra i Srpskog
penzionerskog naseqa u Ruta Hilu. Savetnik u Komisiji za etni~ka pitawa
vlade Australije. Predsednik Crkveno-{kolske op{tine Sveti arhi|akon Stefan,
potpredsednik Eparhijskog saveta australijsko-novozelandske eparhije. Utemeqiva~
Udru`ewa etni~kih zajednica Novog Ju`nog Velsa. Nosilac Ordena britanske
krune i Ordena Sveti Sava, `ivi u Sidneju.
MARKOVI] OLGA, novinar.
Ro|ena 1940. u Torontu. Diplomirala `urnalizam
na Reyerson Pol. institutu 1965. godine. Zavr{ila Politehni~ki institut,
diplomirala primewenu umetnost. Urednik u kanadskim poslovnim novinama.
Dobitnik nagrade "Tomas Tarner memorial". ~lan Dru{tva poslovnih novinara.
Aktivista u srpkim organizacijama. Svrstana u kwigu "Who is Who"
Saradnik u "Glasu Kanade". Dopisnik AS i GKS. Aktivista srpskih organizacija.
Autor studije "Doseqavawe Srba u Kanadu" i "Priznawa |eneralu Mihailovi}u".
Dobitnik nagrade SNO za publicistiku. Clan USPUI. Nastawena u Skarborou.
MATEJI] DR MATEJA, paroh i profesor.
Ro|en 1924. u Smederevu. Uselio se u SAD
i slu`bovao u Monrou, Mi~igen. Sa parohijanima podigao crkvu Sveti \or|e.
1967. preseo u Kolumbus, Ohajo i sagradio crkvu Sveti Stefan De~anski.
Doktorirao slavistiku na Mi~igenskom univerzitetu i radio kao profesor
u Kolumbusu. Objavio nekoliko poetskih, a i publicisti~kih dela: "Pesme",
"Srpsko pesni{tvo u izbegli{tvu", "Priru~nik srpsko-engleskog jezika",
"Slovenski manuskripti manastira Hilandar", "`ivot Svetog Save" I "Svetosavska
proslava". Pisao za mnoge srpske listove i ure|ivao "Staze pravoslavqa",
organ SPC u Americi i Kanadi. Osniva~ 1981. Godine Hilandarskog pravoslavnog
centra sa 2.300 sredwovekovnih rukopisa. Dobitnik srpske poveqe "Rastko
Petrovi} za 1996. godinu.
MESAROVI] DR MIHAJLO, profesor.
U SAD se doselio krajem pedesetih godina.
Radi na Kejs vestern rizerv univertitetu u Klivlendu. Stru~wak je za modele
koji, uzimaju}i u obzir sve relevantne elemente i okolnosti, mogu da pru`e
predstavu o tome sta u budu}nosti mo`e da se o~ekuje u pogledu demografskog
razvoja, ekonomije ili nekom drugom poslovnom domenu. Autor kwige "Budu}nost
na raskr{}u" (Rimskog kluba) koja je svojim tezama i Koncepcijama privukla
pa`wu {irih nau~nih krugova, `ivi u Klivlendu.
MIHAILOVI] DR VASA, profesor.
Ro|en u Prokupqu 1926. Emigrirao 1951. U
SAD. Magistrirao na Detroitskom univerzitetu, a doktorirao na Berkliju.
Profesor na Severnokarolinskom univerzitetu. Slavista i pesnik. Autor kwiga
"Jugoslovenska literatura u Engleskoj", "Uporedna jugoslovenska poezija",
"Stari i novi vilajet", "Bdewa", "Emigrantske i druge pri~e", "Krugovi
na vodi" i "Plave legende". Predava~, urednik i pisac dela "Moderna slovenska
kwi`evnost", "Antologija jugoslovenske poezije", "Kwi`evna kritika", "Kratka
biografija Ive Andri}a", "Antologija srpske pripovetke". Saradnik "Enciklopedije
Britanika" i "Enciklopedije Amerikana". Prevodio je J. Du~i}a, `ivi u ~epel
Hilu, Severna Karolina.
MIKI] MIHAILO, sve{tenik.
Ro|en u selu Kaoci, Srbac. Bogosloviju zavr{io
u Jugoslaviji. Slu`bovao u Be~u i Indijanopolisu. Osniva~ i predsednik
dobrotvorne organizacije "Srpska vojska spasa" 1975. godine. U sastavu
ove organizacije su SKK "Sveti Sava" iz Ciriha i "Car Du{an Silni" iz Salcburga
sa dvadesetak odbora u Americi i Evropi. Tokom 1992/93. Organizovao sakupqawe
hrane i lekova za otaxbinu u vrednosti od pet miliona dolara. Osniva~ i
glavni urednik lista "Srpska vojska spasa" u Indijanopolisu.
MILATOVI]-OSTRO[KI PETAR, pisac.
Autor tridesetak kwiga, od kojih su najpoznatije
"Pasji sinovi", "U ime naroda", "Lov na Srbe", Lov na Tita" Urednik lista
"Glas Srba" i predsednik Srpskog kulturnog udru`ewa "Glas Srba" u Be~u.
~lan Udru`enja kwi`evnika Crne Gore i Austrijskog udru`ewa pisaca i novinara.
Prvak organizacije Srpski nacionalni preporod.
MILENKOVI] MILO[, advokat.
Ro|en u Kragujevcu. Do{ao u SAD 1954. Diplomirao
na Tehnolo{kom institutu Keis 1964. i Dr`avnom univerzitetu Klivlend 1969.
Radio u ~eli~noj industriji, advokat od 1985. i autor vi{e tehni~kih publikacija.
~lan Internacionalnog tehni~kog dru{tva. Srpski aktivista u SAD od 1954.
Osniva~ Narodnog univerziteta "Vuk Karaxi}" - Klivlend, radio na verskom
pomirewu, potpredsednik Sabora srpskog ujediwewa, `ivi i radi u Klivlendu.
MILENTIJEVI] dr RADMILA, profesor.
Ro|ena u Azawi. Studirala ekonomiju u Beogradu.
Odlazi 1953. u Pariz, a potom u ~ikago, gde magistrira istoriju. Doktorirala
u Wujorku 1961. s temom "Istorija srpske socijaldemokratske partije 1919.
godine". Profesor istorije, {ef Katedre savremene istorije I dekan na Siti
univerzitetu do 1984. u Wujorku. Ministar bez portfeqa u vladi SRJ premijera
Milana Pani}a 1992. godine. Upisala 150.000 dolara Zajma za razvoj Srbije.
Bila ~lan Centralnog odbora SPC u Americi i ~lan Srb Neta. Penzioner Gradskog
kolexa u Wujorku i biv{i ministar informacija u Vladi Republike Srbije
`ivi u Beogradu.
MILER J. NIKOLAS, profesor istorije
na Ajdaho univerzitetu.
Ro|en u SAD, u porodici Nikole Damjanovi}a,
pravoslavca iz Zumberga u Sloveniji. Diplomirao istoriju na Univerzitetu
St. Barbara u Kaliforniji kod profesora Dimitrija \or|evi}a. Doktorirao
na Univerzitetu Indijana sa tezom "Srpska politika u Hrvatskoj od 1903-1914."
kod profesora ~arlsa Jelevi}a. U Srbiji devedesetih radio istra`ivawe o
politi~koj opoziciji od 1945. do 1995. godine.
MILI~EVI] Z. dr
MILOJE, in`ewer.
Ro|en u Garasima kod Aran|elovca. Doktorirao
tehni~ku kibernetiku u Beogradu. Emigrirao u Nema~ku 1962. Profesor na
Berlinskom univerzitetu i ekspert koncerna "AEG". Predsednik Dru{tva srpsko-nema~kog
prijateqstva "Vuk Karaxi} - Bra}a Grim" i osniva~ Srpskog humanitarnog
fonda "Krajina". Autor "Otvorenog pisma nema~koj javnosti", `ivi u Berlinu.
MILINOVI] BRANKO, advokat.
Ro|en u Beogradu 1912. gde je zavr{io Pravni
fakultet i otvorio advokatsku kancelariju. Zarobqen 1941. i deportovan
u Nema~ku, odakle be`i u Francusku. ~lan Pokreta otpora i prijateq Fransoa
Miterana. Uselio se u Ameriku iza rata. Ima advokatsku kancelariju u Los
An|elesu. Zajmu za razvoj Srbije deo 100.000 dolara. Posredovao kod Milana
Pani}a da prihvati mesto premijera SRJ. ~lan Sabora srpskog ujediwewa i
rukovodilac Srpsko-ameri~kog komiteta za demokratsku Jugoslaviju, `ivi
u Kaliforniji.
MILO[EVI] dr MIHAILO MI[A, profesor.
Ro|en 1937. u Bjeqini. Doktorirao sociologiju
na Sorboni u Parizu. Dobitnik Francuske nagrade za publicistiku. Profesor
na `enevskom univerzitetu i Univerzitetu Lion, ekspert UNKTAD-a, saradnik
Visokog komesara za izbeglice i ~lan Sekretarijata OUN. Generalni sekretar,
pa predsednik Svetske srpske zajednice. Osniva~ Instituta srpskog naroda
u Sremskim Karlovcima i lista "Glas", `ivi u `enevi.
MILO[EVI] PETAR, profesor, knji`evnik,
novinar.
Ro|en 1952. godine u selu Kala` u Ma|arskoj.
Potomak Arsenija ~arnojevi}a. Diplomirao ma|arsku i slovensku kwi`evnost
na Filozofskom fakultetu u Budimpe{ti. Radi na Katedri za slavistiku, predaje
srpsku i hrvatsku kwi`evnost. Urednik ~etiri antologije savremene srpske
kwi`evnosti u Ma|arskoj. Autor kwiga "Na{a poezija u dijaspori", zbirke
pesama "Sentandrejski triptih", zbirke pripovedaka "Na}i }u drugog" i romana
"London, Pomaz". Urednik u "Srpskim narodnim novinama", `ivi i radi u Budimpe{ti.
MILOSAVQEVI]-BIBI QUBICA, galerista.
`ivi u Norve{koj ve}
tridesetak godina. Vlasnik galerije kristala i predsednica Dru{tva hendikepiranih.
Organizator sakupqawa humanitarne pomo}i za Srbiju. Tokom 1992/93. Poslala
u otaxbinu pomo} vrednu ~etiri miliona nema~kih maraka.
MILUTINOVI] VELIBOR-BORA, fudbaler
i trener.
Ro|en 1941. u Srbiji. Osamdesetih odlazi
u fudbalsku pe~albu. Trener ekipe "Universidad" iz Meksiko Sitija i osvaja~
Kupa Ju`ne i Sredwe Amerike i tri puta biran za najboqeg trenera Meksika.
Selektor dr`avnog tima Meksika od 1986. I u~esnik Svetskog prvenstva u
fudbalu. Za plasman u ~etvrtfinale dobio meksi~ki Orden "Agila Asteka".
Trener prve ekipe Kostarike i u~esnik Mundijala u Italiji 1990. Za ulazak
u osminu finala odlikovan od predsednika Kalderona. U me|uvremenu, bio
selektor ekipe Ju`ne Amerike protiv tima Evrope, kao i tima sveta 1989.
i 1991. Prvi ~ovek ameri~ke reprezentacije sa kojom osvaja Konkakaf kup
1992. i dobija pravo u~e{}a na Svetskom prvenstvu u SAD 1994. Trener Nigerije
i u~esnik Svetskog prvenstva u Francuskoj. Srpski patriota, ~lan Sabora
srpskog ujediwewa, `ivi u Kaliforniji.
MI[KOVI] NIKOLA, kwi`evnik.
Ro|en u Glini 1954. [kolovao se u Topuskom
i E~ki. Emigrirao u Kanadu 1968. gde je zavr{io sredwu {kolu u Vindzoru
i Konkordija univerzitet u Montrealu. Predava~ engleske kwi`evnosti u Kanadi
i Nigeriji. Autor zbirke "Nekropoqe i pjesme nadawa" i "Antologije moderne
jugoslovenske poezije". Organizator ve~eri poezije i humanitarnih priredbi,
`ivi u Torontu.
MITROVI] PREDRAG, bankar.
Ro|en u Dubrovniku, Predsednik crkveno-{kolske
op{tine Sveti \or|e. Prvi 1989. godine sakupio sa grupom Srba devet miliona
dolara za hram Sveti Sava na Vra~aru. Nosilac Ordena Sveti Sava, `ivi u
San Dijegu.
NEDEQKOVI] dr DRAGAN, profesor.
Profesorsku karijeru po~eo u Beogradu, a
zavr{ava je na Univerzitetu u Nansiju, Francuska, po{to je, kao profesor
po pozivu, predavao na Sorboni, u Bordou i u Strazburu. ~lan Evropske akademije
nauka, kwi`evnosti i umetnosti, ~ije je sedi{te u Parizu. Predsednik Srpskog
centra Evropskog dru{tva kulture, kome je sedi{te u Veneciji. Veoma prisutan
u jugoslovenskoj, francuskoj i evropskoj javnosti, `ivi u Nansiju.
NIKITOVI] LUKA, ugostiteq.
Ro|en 1930. u [avniku. Zaposlen u "Radoju
Daki}u" u Podgorici. Emigrirao preko Austrije u Australiju 1961. godine.
Dugogodi{wi predsednik SKK "Sveti Sava" i ~lan Srpskog nacionalnog saveza
za Novi Ju`ni Vels u Sidneju. Menaxer srpskog kluba u Sidneju.
NIKOLI] dr RADOMIR, lekar. Ro|en 1933.
u Kru{evcu.
Zavr{io Medicinski fakultet u Beogradu.
Radio kao predstavnik Fabrike "Zdravqe" - Leskovac u Qubqani. Predsednik
Komisije za zdravstvo FSJ i zvani~ni lekar Reprezentacije Slovenije. Inicijator
stvaranja Udru`ewa Srba u Sloveniji 1991. godine i wegov prvi predsednik,
`ivi u Qubqani.
NIKOLI] MILAN, prota.
Ro|en u Ketfequ, rumunski Banat, Osniva~
1920. Prve ~etvororazredne gimnazije za srpsku decu, ~lan Temi{varske eparhije,
potpredsednik Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udru`ewa, zamenik
srpskog poslanika u rumunskom parlamentu, pisac prvog Srpsko-rumunskog
re~nika, urednik sa ORA i nosilac Ordena jugoslovenske zastave. Osu|ivan
u Rumuniji na 15 godina robije. narodni prosvetiteq. Osniva~ Kola srpske
omladine. Umro 1969. u Ketfequ.
NOKOVI] MILENA, pisac.
Ro|ena 1934. u Parizu. Diplomirala {panski
i savremenu kwi`evnost. Radila je u frimi "Beker, bila organizator partije
Nezavisna republika tj. Partija republika. Vlasnik fabrike jahti, potpredsednik
opstine Awer. Autor romana "No} pada na Kosovo" i "Put svile" za koje je
dobila nagradu "Zlatno pero" i nagradu UNICEFA i romana "Zlatna ki{a nad
Samarkandom". Aktivista u borbi protiv satanizacije srpskog naroda u medijima.
Organizator humanitarne pomo}i za otaxbinu, `ivi u Parizu.
NIKOLI] SENT AROMAN GORDANA, slikar.
Ro|ena u Beogradu. Diplomirala arhitekturu
u Beogradu i Parizu. Emigrirala 1963. godine. Profesor umetnosti na Akademiji
lepih umetnosti. Slikar nadrealista sa trideset me|unarodnih izlo~bi. Nagrada
Dru{tva nadrealista Francuske 1988. i Zlatna medaqa grada Pariza. Platna
"Stablo `ivota", "Ra|awe", "Simbioza". Idejni tvorac srpskih simbola u
Francuskoj. U~esnik izlo`be "Likovno stvarala{tvo Srba u svetu", `ivi u
Parizu.
OGWANOVI] DRAGOSLAV, in`ewer.
Ro|en u Kostolcu. Doselio se u Sloveniju
krajem {ezdesetih. Tehni~ki direktor u "Iskri"-Qubqana. ~lan Crkveno{kolske
op{tine, aktivista Srpskog dru{tva "Sava" i borac za reformu Srpske osnovne
skole, `ivi u QubQani.
OPA~I] MILAN,
muzi~ar.
Ro|en 1928. u Geri. Poha|ao Kolumbija kolex
u ~ikagu. Virtuoz na tamburici. Umetni~ki rukovodilac orkestra "Drina tamburica".
Pobednik i dobitnik mnogih muzi~kih nagrada u Ne{vilu, Wujorku, ~ikagu,
Va{ingtonu. Uveo srpsku tamburicu u Ne{vilski muzej i na Univerzitet za
etnologiju dr`ave Indijana. Kompozitor i dirigent, `ivi u Xervilu, Indijana.
OSTOJI] STEVO, novinar.
Ro|en 1929. u [aroku, Ma|arska. Novinarsku
karijeru zapo~eo u listu "Srpska rije~", organu Glavnog odbora Srba u Hrvatskoj
1947. godine. Od 1952. do penzionisawa 1988. godine novinar beogradske
"Politike", {ef dopisni{tva u Zagrebu i potom u Rimu. Filmski kriti~ar
i publicista, ~lan `irija festivala u Veneciji, Kanu, Moskvi, Berlinu,
Brislu, Karlovim Varima, San Sebastijanu, San Remu, autor kwiga "Tre}i
svetski mir", "Lijepi gorki film", "Javni dnevnik", "Na{e godine". Sa Brankom
Bauerom i RAI re`irao dokumentarni film "Sandro" o italijanskom predsedniku
Pertiniju. Saradnik revije za geopolitiku "Limes" i drugih italijanskih
magazina, `ivi u Rimu.
PA[I] NIKOLA NIK, advokat.
Ro|en 1918. u Parizu. [kolovao se u Francuskoj,
Engleskoj, Srbiji i Italiji. Zavr{io prava na Oksfordu. Pripadnik radikala
i simpatizer pokreta Dra`e Mihailovi}a. Zarobqenik na Bawici, odakle 1944.
Be`i u Kanadu. Predsednik Srpske nacionalne akademije u Torontu.
PANI] MILAN, biznismen.
Ro|en u Beogradu 1926. godine. Zavr{io je
7. Mu{ku gimnaziju i diplomirao biohemiju. Bavio se biciklizmom i kao Reprezentativac
emigrirao u SAD 1956. Radio kao asistent na Katedri hemije Univerziteta
Ju`na Kalifornija i kao hemi~ar u "Kajzer stilu". Vlasnik kompanije za
prozvodwu lekova "I.C.N." u Pasadeni. Premijer SRJ 1992. godine. `ivi u
Santa Moniki.
PAVLOVI] SLOBODAN MAJKL, biznismen.
Ro|en 1938. u selu Popovi kod Bijeqine.
Emigrirao u SAD 1965. Zavr{io studije elektronike i radio u komapaniji
"Zenit". Od 1975. se bavi nekretninama u vlastitoj firmi "Hillcrest
Real Estate Inc" u ~ikagu. Vlasnik desetak stambenih
zgrada. Inicijator verskog pomirewa izme|u federalne i slobodne Srpske
Pravoslavne crkve. Podigao u otaxbini bistu Ivi od Semberije, most na Drini
koji Narod zove Pavlovi}a }uprija, crkvu Vaskresewa Hristova i Crkveni
dom u Popovima i spomenik Filipu Vi{wi}u u Bijeqini. Planira podizawe grada
Slobomira na Drini. Nosilac ordena Sveti Sava prvog reda i Medaqe Obili}a
za dobro~instvo, `ivi u ~ikagu.
PEJOVI] SVETOZAR STIV, profesor ekonomije na Teksas AM univerzitetu. Savetnik Fila Grejama, republikanca. Ro|en u Beogradu, gde je diplomirao prava 1955. godine. Bio predava~ na fakultetima u Beogradu i Podgorici. Oti{ao u SAD 1958. godine. Gostuju}i profesor u ~eskoj, [vajcarskoj i Nema~koj. Autor petnaest nau~nih kwiga, `ivi u Dalasu.
PENDI] BRANILSAV PENDA, patriota.
Ro|en 1930. u Mili}evcima kod ~a~ka. Kurir
Prve proleterske kraji{ke brigade opevan u literaturi kao kurir Penda.
Gimnaziju zavr{io u Beogradu, Politehniku u SSSR, a Visoku {kolu dr`avne
bezbednosti i Pravni fakultet pedesetih u Beogradu. Slu`bovao je u Tuzli,
Visokom i Beogradu. Penzionisao se 1966. posle Brionskog plenuma I postao
direktor zagreba~ke izdava~ke ku}e "Panorama" u Beogradu i Frankfurtu.
Vlasnik firme "Ju-alfa" za popularizaciju srpske i jugoslovenske kwige
u Nema~koj. ~lan uprave Kulturno-obrazovnog i informativnog centra Frankfurt
na Majni 1971. godine, ~lan uprave Zajednice srpskih i jugoslovenskih klubova
u pokrajini Hesen, osniva~ biblioteke "Vuk Karaxi} u Frankfurtu, organizator
priredbe "Dani jugoslovenske kulture". Humanitarac i patriota, preminuo
maja 1996. u Beogradu.
PE[I] SVETISLAV, trener.
Ro|en 1948. u Novom Sadu, gde se i {kolovao.
Ko{arku igrao u Pirotu, Beogradu i Sarajevu. Osvaja~ klupske titule {ampiona
Evrope i sveta sa ekipom "Bosne" i kadetskom Reprezentacijom Jugoslavije.
Od 1987. trener nema~kog dr`avnog tima, koji je osvojio Evropsko prvenstvo
1993. godine i prvoliga{a "Alba" iz Berlina. Najpopularniji Srbin u Nema~koj.
PERI[I] ZORAN, re`iser.
Ro|en u Zemunu. [kolu poha|ao u Ni{u i Prokupqu;
a od 1955. u Engleskoj studirao ekonomiju i ruski u Brimingemu. Radio na
filmu "Dugi brodovi" i "Odiseja 2001". Specijalizovao foto-trik. Napisao
tri kwige od kojih je najpoznatija "Specijalni opti~ki efekti". Izumeo
je specijalni sistem "Zoptik", koji je kori{}en u filmu "Supermen". 1979.
Dobio Oskara. Nominovan za Oskara i 1980. za film "Povratak u zemqu Oz".
Nagra|en i bronzanom statuom Svetske akademije za tehni~ka dostignu}a,
`ivi u Londonu i Los An|elesu.
PETROVI] dr NIKOLA NIK, profesor.
Ro|en u U`icu 1929. Emigrirao preko Gr~ke
i Italije u SAD 1950. godine. Igrao fudbal za u`i~ku "Slobodu", i iseqeni~ke
timove "Kraqevina Jugoslavija", "Srbi u Geri", "Orlovi". Studirao i doktorirao
finansije i ekonomiju u ~ikagu i Detroitu. Ekspert kompanije "Monsanto",
govori {est svetskih jezika, predsednik Finansijskog komiteta Meksika,
potpredsednik Ameri~ko-meksi~kog univerziteta u Meksiko Sitiju. Predsednik
firme "Bler-rives" i prvi ~ovek Sabora srpskog ujediwewa 1993/94. Godine,
`ivi u Meksiku.
PETROVI] NENAD, publicista.
Ro|en 1925. u Zagrebu. Zavr{io gimnaziju
u Beogradu. Studirao politi~ke nauke u Londonu. ~lan redakcije "Na{a re~"
i uredni{tva biblioteke "Na{e delo". Sekretar Komiteta izbeglih liberala.
Autor kwiga "Lice i nali~je komunizma u Jugoslaviji", "Marksova k}i". Predsednik
Udru`ewa srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu. Nastawen u Londonu.
PETROVI] WEGO[ dr, profesor svetske
kwi`evnosti na Skrenton univerzitetu Pensilvanija. Ro|en u Vu~itrnu 1933.
godine.
Studirao kwi`evnost na Filolo{kom fakultetu
u Beogradu i na Sorboni u Parizu. Sa suprugom Klarom 1961. odlazi za Kanadu.
Doktorirao je na tezi o delu Ive Andri}a u Montrealu, za {ta je dobio nagradu
Ministarstva kulture Kvibeka. Od 1965. predaje u Skrentonu i studentima
kao svetske pisce predstavqa Andri}a, ]osi}a i Selimovi}a. Kao patriota
pisao je pedeset pisama Xorxu Bu{u i Bilu Klintonu, a nastupao je na televiziji
SBS.
PIVNI~KI-MELRUNI
MILA, supruga biv{eg premijera.
Ro|ena u Sarajevu 1953. godine. Gimnaziju
zavr{ila u Novom Be~eju. Sa roditeqima oti{la u Kanadu. U Kraqevskom teniskom
klubu u Montrealu 1972. godine upoznala svog mu`a Brajana Melrunija, premijera
Kanade. Imaju ~etvoro dece: Benedikt, Marko, Nikola i Kralona. U ku}i se
govori engleski i srpski. Aktivan ~lan srpske etni~ke zajednice, `ivi u
Otavi.
POPOVI] MILO-MAJLO, biznismen.
Ro|en u Crnoj Boki. Zavr{io ma{instvo u
Beogradu. Emigrirao preko Italije i Francuske 1961. u SAD. In`enjer u "Fordu",
potpredsednik u "Velikim Jezerima" i vlasnik "ARP AK korporacije". ~lan
SNO, Sabora srpskog ujediwewa i Srb Neta, aktivista pravoslavog Saveza
IOCC i Srpske pravoslavne crkve. `ivi u ~ikagu.
PO`AR POMPEO,
umetnik fotografije.
Ro|en u Americi. Srbin po majci. Umetni~ki
direktor "Plejboja" i slavni fotograf. Osvaja~ mnogih nagrada, `ivi u ~ikagu.
PUPOVAC MILORAD dr, profesor lingvistike,
predsednik Srpskog nacionalnog vijeca u Hrvatskoj. Ro|en 1955. u Benkovcu.
Zavr{io Filozofski fakultet, na kome je
{ef katedre za primewenu lingvistiku. Autor vi{e nau~nih studija iz lingvistike.
Aktivan u politici od 1988. godine. ~lan kulturne zajednice "Prosvjeta".
Osniva~ i predsednik Srpskog nacionalnog vije}a, "personalne autonomije
Srba", koje je od dr Frawe Tu|mana odlikovano za svoj rad i Srpske samostalne
stranke u Zagrebu. Urednik lista "Identitet". Zagovornik ideje o Savezu
srpskih organizacija u Hrvatskoj. Zastupnik u Zastupni~kom domu tj. poslanik
u Saboru Hrvatske. `ivi i radi u Zagrebu.
PUTNIKOVI] RADOMIR, kwi`evnik i izdava~
iz Londona.
Ro|en 1936. godine U Beogradu. Osnovnu i
gimnaziju zavr{io u Smederevu, U`i~koj Po`egi i Beogradu. Prvu pri~u objavio
je u listu "Zadrugar", a ostale u "Omladini", "Pionirima", "Beogradskim
novinama" i "Je`u". Igrao je ko{arku na BU. Kao student odselio se u Englesku
1970. godine. Organizovao je slikarske izlo`be, a potom otvorio vlastito
izdava~ko preduze}e "Porthill publishers".
Pi{e romane za decu, pozori{ne igre, aforizme, pripovetke. Najpoznatija
dela su mu "Buva koja je putovala u svet", "U~eni moqac", "Crv i jabuka",
"Basne". Veliki je humanitarac i borac za srpsku istinu. ~lan je Udru`ewa
britanskih pisaca i Udru`ewa kwi`evnika Srbije. I potpredsednik Kongresa
srpskog ujediwewa iz SAD za Evropu.
RADAN PERI[A, profesor.
Ro|en u Australiji. Diplomirao prava na
Sidnejskom univerzitetu, gde dr`i predavawa. Sin biznismena \uke Radana
i brat svestenika Rada Radana. Predsednik Zadu`bine za srpske studije na
Mekvori univerzitetu i direktor Srpske biblioteke, `ivi u Sidneju.
RADENKOVI] MI]A, biznismen.
Ro|en u Srbiji. Reprezentativac u atletici.
Emigrirao u SAD. ~lan Ameri~ko-srpskog politi~kog komiteta, predsednik
Fondacije za o~uvanje srpske ba{tine u SAD, urednik Informativnog centra
"Srpske vesti" i nedeqnika "Srpska stvarnost" iz Los An|elesa.
RADOVANOVI] MILOMIR, urednik.
Ro|en u Trsteniku. Emigrirao iza rata u
SAD. Vlasnik kafane "Miomir Serbian club"
u ~ikagu. Urednik nedeqnika "Sloboda", koji je 1941. osnovao pesnik Jovan
Du~i}. Vratio se u otaxbinu 1991. godine i `ivi u Trsteniku.
RAJI] L. MILAN, oficir.
Ro|en u Srbiji. Pi{e od 6. razreda Gimnazije
u "Omladinskom zborniku" i "Preporodu". Solunski borac, jedan od 1.300
kaplara. ~lan Demokratske omladine Srbije, urednik "Budu}nosti". U 2. svetskom
ratu rezervni oficir, komandant `elezni~ke stanice Kragujevac, ~lan pokreta
Dra`e Mihailovi}a. Osu|ivan zbog saradwe sa srpskom emigracijom. Autor
kwige "Titovi kazamati u Jugoslaviji" pod pseudonimom Jastreb Oblakovi},
{tampane u ~ikagu 1960. Emigrirao 1964. i objavio "Crveni patrijarh German"
pod imenom Jablan Jeli}, kao i delo "Srpski pakao u komunisti~koj Jugoslaviji".
Urednik "Ravnogorskog borca" u ~ikagu.
RAJI] FEDOR, industrijalac.
Biznismen iz Vindzora sa godi{wim prometom
Od 40 miliona dolara. Veliki donator Zajma za razvoj Srbije.
RAJI] WEGOVAN, pisac.
Ro|en 1923. u Beogradu. U~esnik Drugog svetskog
rata, emigrirao u Francusku iz zarobqeni{tva 1947. godine. Zvr{io studije
elektrotehnike i radi u laboratoriji Politehni~ke {kole u Parizu i Strazburu.
Od 1969. u Kanadi je profesor matematike. Pi{e prozu na francuskom jeziku,
kratki romani "Sedam ru`a za jednu lekarku", "Qudikritica" svrstali ga
u najboqe kanadske pisce, `ivi u Truariveru.
RAKI] dr PA[KO, lekar.
Ro|en u Rumi. Zavr{io Medicinski fakultet
u Beogradu. Vode}i svetski stru~wak za istra`ivawe mozga, ~lan Sekcije
Za neuro-anatomiju na Jel univerzitetu i Ameri~ke nacionalne akademije
nauka, `ivi u ~ikagu.
RAKO~EVI] SAVO,
slikar.
Ro|en u Pe}i 1933. Sredwu umetni~ku {kolu
zavr{io u Skopqu, a Akademiju primewenih umetnosti u Beogradu 1960. godine.
Odlazi u SAD 1966. Apstraktni slikar, enformelista, koji neguje i me{a
folklorne uticaje Indijanaca i Srba. Izlagao u SAD, Francuskoj, Rusiji
i Jugoslaviji. Predsednik Srpskog akademskog centra u ~ikagu.
RAN~I] PREDRAG,
biznismen.
Ro|en 1924. u Ni{u. Zavr{io veliku maturu.
Pripadnik pokreta Dra`e Mihailovi}a. Odstupao preko Gr~ke. Emigrirao 1950.
U Australiju. ~lan srpskih organizacija "Zora", "Du{an Silni", Srpskog
kulturnog kluba "Sveti Sava". Predsednik ~etnickog pokreta "Ravna Gora"
I Srpskog nacionalnog saveza Australije 1991. ~lan Sabora srpskog ujediwewa,
`ivi u Sidneju.
RU[OVI] BAZIL, brodar.
Ro|en 1921. u Wu Orleansu. Studirao ekonomiju
u Teksasu i Gvatemali. Radio kao {ef u "Transoceanic Shipping Co."
i "Edzport Packers". Sekretar u Dr`avnom
kabinetu Kalifornije. Po~asni konzul Kraqevine Jugoslavije i Dominikanske
republike. U ratu {tabni oficir Vojne obave{tajne slu`be RV USA. ~lan Udru`ewa
ameri~kih vojnih veterana i mnogih humanitarnih organizacija, `ivi u Kaliforniji.
RUCOVI] GAVRILO, novinar.
Ro|en u Egiptu. Urednik "Egipatskog `urnala".
Govori osam svetskih jezika. Osniva~ Muzeja genocida nad srpskim narodom
1991. godine u Parizu. [kolski drug Butrosa Galija i borac za istinu o
Srbima, `ivi u Parizu.
RUS dr MARKO, lekar.
Ro|en u mestu Deska. Diplomirao medicinu
1958. Lekar U Segedinu i profesor Medicinskog fakulteta. Utemeqiva~ i aktivista
KUD "Banat". [ef tamburaskog orkestra i predsednik Demokratskog saveza
Ju`nih Slovena u Ma|arskoj. Penzioner, `ivi u Segedinu.
SANDAQ MARKO, biznismen.
Ro|en 1949. kod Bawa Luke. Zavr{io zanatsku
{kolu u Jugoslaviji. Uselio se u Kanadu 1975. Studirao ma{instvo na Kit~er
univerzitetu, Ontario. Vlasnik i predsednik "Mark's Gudvis Motors",
"Sandal Capital Co." i akcionar "Heritig
living Canada". Pesnik i kompozitor. Aktivista
SPC. Trgovac automobilima, nafta{, vlasnik lanca stara~kih domova i publicista.
Autor TV serije "Me|unarodni kanal uspeha" i "Ro|eni ste bogati". Dobrotvor
i humanista, ~lan Sabora srpskog ujediwewa, `ivi u Torontu.
SEKULOVI] MLADEN, alijas KARL MALDEN,
glumac.
Ro|en 1914. u ~ikagu. Zavr{io pozori{nu
{kolu u Gudmen teatru, gde je ostvario mnoge uloge. Snimio {ezdesetak filmova
"Pakao Montezume", "Xungla na asfaltu", "Sedam veli~anstvenih", "Paton",
"Jednooki Xek", TV serije "Ulice San Franciska" I "Skag" o srpskim doseqenicima.
Dobitnik nagrade Donaldson, nagrade Ameri~ke kritike i Oskara za najboqu
sporednu ulogu u filmu "Xungla na asfaltu" 1951. godine. ~lan Srpske crkve,
predsednik peva~kog dru{tva "Kara|or|e" u Geri, pripadnik Ratne avijacije
USA, predsednik Udru`ewa ameri~kih glumaca u Holivudu, `ivi u Los An|elesu.
SIMI] ~ARLS,
pesnik.
Ro|en 1938. u Beogradu. Zavr{io 2. Mu{ku
Gimnaziju. Legalno emigrirao zajedno sa majkom 1953. u SAD. Radio neko
vreme kao novinar. Studirao kwi`evnost na Wujork univerzitetu, a od 1973.
je profesor na Univerzitetu Wu Hemp{ir. Prvu kwigu pesama "[ta trava govori"
objavio 1967. Za zbirku prozne lirike "Svet ne skon~ava" dobio Pulicerovu
nagradu 1990. a za prevod antologije srpskih pesnika "Kow ima {est nogu"
dobio 1993. nagradu Akademije ameri~kih pesnika. Najnovija zbirka "Stanar
hotela Nesanica" dobila Evropsku nagradu za kwi`evnost, `ivi u Wujorku.
SIMI]-JANI~I] DR
ANDREJ, profesor.
Ro|en 1930. u San Francisku. Diplomirao
i doktorirao slavistiku i antropologiju na Berkli univerzitetu. Objavio
dvadesetak kwiga i ~lanaka o kulturi `ivqewa u Jugoslaviji, Srbiji i Crnoj
Gori. Urednik "Jugoslav-Amerikan Heralda" u San Francisku, `ivi u Oklandu.
SIMI]-GLAVA[KI DR BRANIMIR, profesor.
Ro|en u Srbiji. Diplomirao elektrotehniku
u Beogradu, a doktorirao na Kent univerzitetu u Engleskoj 1965. gde je
radio kao asistent. Osamdesetih se seli u SAD i radi kao profesor elektrotehnike
i fizike u Klivlendu. Autor tri patenta i stotinak nau~nih radova, ~lan
mnogih ameri~kih profesionalnih dru{tava i udru`ewa, srpski aktivista i
humanista, `ivi u Klivlendu.
SIMI] MIROSLAV, akademik iz Londona.
Ro|en 1924. u Beogradu. Diplomirao na Medicinskom
fakultetu 1957. a doktorirao 1963. Do 1969. radio u Vin~i, a potom od 1975.
profesor na Medicinskom fakultetu do penzije 1989. godine. Dobitnik Oktobarske
nagrade 1964. Akademik od 1983. Godine, `ivi u Londonu i radi na Open Univerzitetu.
SOTIROVI] DRAGAN, oficir.
Ro|en 1913. u Vrawu. Diplomirao na Vojnoj
akademiji. Ratni zarobqenik u Galiciji. ~lan poqskog Pokreta otpora. Emigrirao
u Francusku. Osniva~ ~asopisa "Ravnogorac". Autor dela "Ravnogorski narodni
pokret", "Gra|anski rat u Jugoslaviji", "\eneral Dra`a Mihailovi}". ~lan
USPUI. Nastawen u Bosoleju.
SREMAC SAVO, in`ewer.
Ro|en 1932. u Crepaji. Potomak pisca Stevana
Sremca. Zavr{io Vi{u elektrotehni~ku u Beogradu i Tehni~ki kolexu Klivlendu.
Ekspert za kompjutere, saradnik NASA. Inicijator Srpskog nacionalnog programa,
`ivi u Va{ingtonu.
STAMATOVI] DR ALEKSANDAR, lekar.
Ro|en 1938. u Crnoj Gori. Diplomirao Zubotehni~ku
{kolu u Beogradu, a stomatologiju u Diseldorfu. Emigrirao u Nema~ku 1960.
Utemeqiva~ Srpske crkve, predsednik Saveza srpskih humanitarno-kulturnih
udru`ewa, a od 1994. lider Saveza srpskih i jugoslovenskih organizacija
u Nema~koj. Humanista koji je doneo u otaxbinu pomo} vrednu tri miliona
maraka, `ivi u Diseldorfu.
STANKOVI] BORISLAV, ko{arka{ki radnik.
Ro|en je 1925. godine. Igra~ i reprezentativac
Jugoslavije, uspe{an trener i generalni sekretar KSJ. Diplomirao je na
Veterinarskom fakultetu u Beogradu. Ve} 1960. izabran je za pomo}nika,
a 1976. za generalnog sekretara FIBA, koja je pod wegovim rukovodstvom
postala jedna od najuticajnijih sportskih organizacija na svetu. Od 1988.
godine Stankovi} je ~lan Me|unarodnog olimpijskog komiteta, a do 1993.
je bio i generalni sekretar ASOIF, asocijacije svih sportova na proramu
Letwih olimpijskih igara. Za svoj rad Borislav Stankovi} je dobio Orden
zasluge MOK-a i Zlatnu zna~ku KSJ. Govori sedam jezika, o`ewen je, ima
k}er i dve unuke.
STEFANOVI] BOJANA, student tehni~kih
nauka u Vankuveru.
Ro|ena 1976. U Beogradu. K}i Predraga Stefanovi}a,
dipl. ing. elektrotehnike i Danice Dokni}-Stefanovi}, dr. sci. med. profesora
na Medicinskom fakultetu. Zavr{ila Gimnaziju u San Francisku kao najboqa
u~enica {kole. Student tehni~kih nauka i sociologije u Vankuveru, urednik
univerzitetskog lista i pisac. Ministarstvo za nauku, in`iwering i tehnologiju
Vlade Kanade je 1994. godine proglasilo najboqim studentom u zemqi. Tom
prilikom premijer `an Kretjen, potpisao je Povequ
studentu godine Bojani Stefanovi}. Bojana `ivi u Vankuveru.
STEFANOVI] ALEKSANDAR, izdava~.
Vlasnik izdava~ke ku}e "Jaka book"
u Milanu. [tampao dela Milo{a Crwanskog, Ive Andri}a, Milorada Pavi}a i
Sime ]irkovi}a, `ivi u Milanu.
STEPANOVI] PREDRAG, knji`evnik.
Ro|en 1942. u Moha~u. Diplomirao Slavistiku
u Pe~uju i Budimpe{ti. Docent na Filosofskom fakultetu, katedra za Srpsku
knji`evnost. Pisac romana "Prepolovqeni", zbirke "Malogradske i druge pri~e"
i antologijske pripovetke "Smrt cimbaliste Piste". Prire|iva~ dve antologije
jugoslovenske pripovetke i eseja, prevodilac, `ivi u Budimpe{ti.
STEPOVI] MAJKL, guverner.
Ro|en u SAD od oca Crnogorca iz Perasta
i Majke Srpkiwe iz severne Dalmacije. Diplomirao u SAD. Bavio se politikom
i {ezdesetih godina dva puta biran za guvernera dr`ave Aqaska. O`ewen i
otac trinaestoro dece.
STOIQKOVI] `ARKO,
alias `ak Radson.
Operski peva~, ~lan Kraqevske Opere [vedske.
Ro|en 1960. u Vladi~inom Hanu, zavr{io je Fakultet muzicke umetnosti u
Beogradu u klasi profesora Irine Arsikin. Nastupao je u popularnim grupama
"Renesans" i "Ars nuovo". Dobio je aran`man u Operi Narodnog pozori{ta
u Beogradu. Od 1989. godine nastupa u Kraqevskoj Operi [vedske. Kao tenor
imao je glavne uloge u operama "Madam Baterflaj" i "Boemi". Govori {est
jezika, `ivi i radi u Stokholmu.
[KORI] SOFIJA, aktivista.
Ro|ena u Lici. Udajom za jugoslovenskog
emigranta preselila se u Kanadu. Sekretar Srpske nacionalne akademije i
aktivista Dru{tva za kwi`evnost i kulturu Jugoslovena u Kanadi. Autor kwige
"Srbi U Ontariju", `ivi u Torontu.
[QIVI]-[IM[I] BIQANA, profesor.
Ro|ena 1933. u Beogradu. Diplomirala slovenske
jezike na BU i Harvardu. Saradnik na Bensonovom srpsko-hrvatsko-engleskom
re~niku. Autor mnogobrojnih publikacija o srpskom jeziku. Osniva~ Ameri~kog
dru{tva za srpske studije, direktor Srpskog programa na ~ika{kom univerzitetu,
profesor na Prinstonu. Autor studije "Istaknute srpske `ene", `ivi u ~ikagu.
[O] DRA[KO, advokat.
Ro|en 1954. na Cetiwu. Zavr{io Pravni fakultet.
Od 1983. `ivi u Dubrovniku. Predstavnik Nacionalne zajednice Crnogoraca
u Hrvatskoj za Dalmaciju i Dubrovnik.
[O[A VEQKO, alijas BRED DEKSTER, glumac
i producent.
Ro|en u Nevadi. [kolovao se u Los An|elesu.
Igrao u ~etrdesetak filmova, od kojih su najpoznatiji "Xungla na asfaltu"
i "Sedmorica veli~anstvenih". Producent serije "Skag", `ivi u Los An|elesu.
[VRAKI] DRAGAN dr, psihijatar.
Profesor na Va{ington univerzitetu u Sent
Luisu. Ro|en u Beogradu 1952. godine, odrastao u porodici profesora dr.
Mirka [vraki}a. Doktorirao medicinu, specijalizovao i osnovao Centar za
poreme}ene li~nosti na Avali. Dobitnik Fulbrajtove stipendije za psihijatriju
I osniva~ Centra za poreme}ene u SAD.
TASI] MOM~ILO,
ro|en u Beogradu.
Diplomirao elektrotehniku 1951. Emigrirao
1952. Slu`benik Saveta svetskih crkava u Salcburgu, Austrija, dr`avni in`ewer
u Sidneju, Australija i od 1958. Stru~wak "Pacifik Gas" I "Elektrik kompani"
u San Francisku. Penzioner, aktivista SPC, sekretar Sabora srpskog ujediwewa.
Umro u Kaliforniji.
TE[ANOVI] BO[KO, savetnik.
Ro|en u Bawa Luci 1938. [kolovao se u Bosni
I Srbiji. Nadni~ar u Vojvodini, emigrirao 1955. u Australiju. Zavr{io gra|evinu
i ekonomiju. Vlasnik poreskih kancelarija u Sidneju I kompanije "Krupa"
u Beogradu. Kum hrama Sveti Sava na Vra~aru i nosilac Ordena Sveti Sava
za donatorstvo od 100.000 dolara. Guslar i pesnik. Predsednik Srpskog nacionalnog
centra Bonering. O`enjen, otac dva sina, `ivi u Sidneju.
TE[I] STOJAN STIV, pisac.
Ro|en 1942. u U`icu. Stigao u SAD sa Roditeqima
1955. godine. Studirao kwizevnost na Indijana i Kolombija univerzitetu.
Prvi kwi`evni uspeh posti`e komadom "Stolari" na Brodveju 1970. U ~ika{kom
"Gudmen teatru" postavqa "Dodirivawe tla", "Brzina mraka" i "Na otvorenom
putu". Kritika ga upore|ivala sa Beketom. Za scenario filma "Osamostaqivawe"
dobio Oskara 1979. godine, mada je veliki uspeh imao i film "~etiri prijateqa".
Umro u Koloradu 1996. godine.
TO[I] DESIMIR, publicista.
Ro|en 1920. u Beloj Palanci. Studirao prava
U Beogradu i ekonomiju u Parizu. Nema~ki zarobqenik. Emigrirao u Francusku.
~lan Nacionalne fondacije za politi~ke nauke i Centra za izu~avawe jugoslovenskih
problema u Parizu. Saradnik u stranoj {tampi, osniva~ "Na{e re~i", Biblioteke
"Na{e delo" i Saveza "Oslobo|ewe". Autor kwiga "Srpski nacionalni problemi",
"Kolektivizam u Jugoslaviji", `ivi od 1990. U Beogradu. Savezni poslanik
i ~lan Demokratske stranke.
TOMA[EVI] DR XORX VID, profesor.
Ro|en 1927. u Vo~inu, Slavonija. Diplomirao
sociologiju na Ruzvelt univerzitetu, doktorirao antropologiju na Univerzitetu
~ikago. Autor mnogih studija o srpskoj i ameri~koj kulturi. Poeta. Prevodilac
"Metafizi~ke i geometrijske doktrine \. Bruna" na francuski i engleski
i drugih dela. Nosilac godi{we profesorske nagrade Lejk Forest, `ivi u
Bafalu.
TOMOVI] DR VLADISLAV, profesor.
Ro|en 1933. u Sjenici. Emigrirao 1958. U
Kanadu. Diplomirao i doktorirao sociologiju na Univerzitetu u Vindzoru.
Predaje sociologiju na Brok univerzitetu u Sv. Katarini. Autor studije
"Istorija Srba u Kanadi" i jedan od utemeqiva~a Univerziteta za menaxment
u Beogradu, `ivi u Sv. Katarini.
TOPALOVI] DR PAVLE, lekar.
Ro|en 1939. u Trsteniku. Zavr{io Medicinski
fakultet u Beogradu. Emigrirao u SAD 1967. godine. Lider SNO, ~etnickog
pokreta "Ravna Gora", UKJV i crkveno-{kolske op{tine "Sveti Sava" u Wujorku,
graditeq crkve Sveti \or|e u Elizabetvilu. Humanista koji Je tokom 1992/93.
u otaxbinu poslao pomo} vrednu dva miliona dolara, `ivi u Vejnu, Wu Xersi.
TREVISAN DESA, alijas Desanka Pavlovi},
novinar iz Londona.
Ro|ena 1924. godine u Zagrebu. Kr{tena kao
Desanka Pavlovi}, }erka trgovca i bankara Milorada Pavlovi}a iz Beograda
i majke Sowe Hrs iz Zagreba. Zavr{ila osnovnu i [kolu ~asnih sestara u
glavnom gradu Hrvatske. Odlazi u London 1950. godine, udaje se dva puta.
Novinar lista "Tajms", dopisnik iz Beograda do 1995. Godine, `ivi u Londonu.
TRIFKOVI] SR\A dr, istori~ar, osniva~
Fondacije Lord Bajron za
Balkanske studije u Hjustonu. Novinar, producent,
nau~nik. Odrastao i {kolovao se U Zagrebu i Londonu, gde je 1990. doktorirao.
Predavao je istoriju na Huver institutu u Stanfordu. ~lan Krunskog saveta.
Dopisnik BBC, CBC, "Glasa Amerike", USA Wuz, predstavnik Republike Srpske
u svetu. Profesor istorije na kolexu u Severnoj Karolini.
TUPAWAC BRANKO, biznismen.
Ro|en u Hercegovini. [kolovao se u Novom
Sadu. Zavr{io gra|evinu, ali se bavio pronalaza{tvom. Uselio se u SAD sa
`enom i }erkom i u ~ikagu i okolini podigao desetak ogromnih trgova~kih
centara I desetine luksuznih hotela. Vlasnik hotela "Morein". Veliki dobrotovor
i humanista. Otaxbini poklonio 1993. godine 100.000 dolara.
URO[EVI] DRAGAN, in`ewer.
Ro|en u Beogradu. Studirao elektrotehniku.
Emigrirao u Nema~ku. In`ewer u "Simensu" i vlasnik firme "Profiklin". Predsednik
Zajednice klubova Jugoslovena u Ju`noj Bavarskoj i ~lan Saveta stranaca
u Minhenskom parlamentu, `ivi u Minhenu.
VESNI] SLAVKO, alijas Milorad Feliks,
pisac.
Ro|en u Srbiji 1922. godine, od 1949. `ivi
i stvara u Bukure{tu na srpskom jeziku. Autor srpskog "Bukvara" u Rumuniji
i osamnaest kwiga poezije i proze, od kojih je najpoznatiji roman "Sva
na{a ogwi{ta" izdat 1995. ~lan Udru`ewa Kwi`evnka Srbije i Udru`ewa pisaca
Rumunije.
VIDI] DR BRANISLAV, profesor.
Ro|en 1934. u Sremskoj Mitrovici. Zavr{io
stomatologiju u Beogradu. Profesor na Univerzitetu u Novom Sadu. Iselio
se u SAD krajem pedesetih godina. Osniva~ organizacije "We care"
u SAD i jedan od tvoraca Srpskog nacionalnog programa. ~lan SANU. Godinama
predaje na Xorxtaun univerzitetu u Va{ingtonu. Prou~ava fizi~ko-hemijska
svojstva }elijskih opni, oblast molekularne biologije. Jedan od zna~ajnih
organizatora i davalaca humanitarne pomo}i SR Jugoslaviji, osobito u medicinskoj
opremi, `ivi u Va{ingtonu.
VITOROVI] NIKOLA, in`ewer.
Ro|en 1930. u Beogradu. Avgusta 1950. Kao
vesla~ reprezentacije na Evropskom prvenstvu u Milanu emigrirao i iselio
se naredne godine u Kanadu. Diplomirao je elektrotehniku u Torontu kao
|ak generacije. Postdiplomske okon~ao na Univerzitetu Kolumbija u Wujorku,
gde je magistrirao biznis. Radio je u kompaniji IBM i kao konsultant "McKinsi"
kompanije. Sredinom osamdesetih otvara vlastitu konsultatntsku firmu "Vitorovich
Consulting" u Torontu. O`ewen je Sne`anom [ar~evi},
filologom iz Beograda.
VOJNOVI] \. \OR\E, guverner.
Ro|en u Americi. Studirao prava u Klivlendu.
U politiku u{ao 1958. godine. Sredinom osamdesetih izabran za gradona~elnika
Klivlenda, a po~etkom devedesetih za guvernera dr`ave Ohajo. O`ewen, ima
{estoro dece, `ivi u Kolumbusu.
VU~KOVI] ZVONIMIR,
oficir.
Ro|en 1916. u Bjeqini. Komandant 1. Ravnogorskog
korpusa, ~lan vojne misije u Italiji. Emigrirao u SAD. Autor "Se}awa iz
rata", `ivi u Kaliforniji.
VUJI] DAVID, in`ewer.
Ro|en 1935. u Midlandu, Pensilvanija. Diplomirao
i magistrirao tehni~ke nauke u Kaliforniji, gde je radio u vojnoj vazduhoplovnoj
industriji. Menaxer "Rokvel international" i "Marsel Daso". Srpski lobista,
~lan dru{tva "Sava" iz Va{ingtona.
VUJI~I] STOJAN,
pesnik.
Ro|en 1933. u Pomazu. Autor pesni~ke zbirke
"Rasto~ewa" 1972, monografije o Sentandreji i kwige "Srbi u Budimu i Pe{ti"
1998. Predsednik Zadu`bine Jakova Igwatovi}a, dobitnik Zadu`binske nagrade
za `ivotno delo. Prevodilac ma|arske i srpske kwi`evnosti. Utemeqiva~ Srpske
pravoslavne umetni~ko-nau~ne zbirke u Sentandreji i za{titnik srpske ba{tine
u Ma|arskoj. Nau~ni saradnik Madjarske akademije nauka i SANU. Predesnik
madjarskog PEN-a, osniva~ i urednik ~asopisa "Evropski putnik". Nosilac
ordena Krst za zasluge i drugih ma|arskih priznawa, `ivi u Budimpe{ti.
VUJNOVI] \OR\E, biznismen.
Ro|en 1910. u Americi. Stipendista Srpskog
narodnog saveza i student medicine u Beogradu. Emigrirao u Tursku i Egipat.
Tokom rata bio oficir za vezu kod predsednika Ruzvelta i oficir za vezu
u Jugoslovenskoj sekciji pri {tabu Dra`e Mihailovi}a. Komandant aerodroma
Brindizi i rukovodilac Obave{tajne slu`be SAD u Bariju. Major avijacije,
menaxer "Pan-Ama" i vlasnik firme "Aero speis". Utemeqiva~ crkve "Sveti
Sava" na Menhetnu i predsednik crkveno-{kolske op{tine u Wujorku 1952/53.
Osniva~ Ameri~ko-srpskog komiteta i organizator demonstracija protiv Tita
1961. godine. ~lan SKK "Sveti Sava" i Sabora srpskog ujediwewa, `ivi u
Wujorku.
VUKAS dr MIHAJLO, lekar.
Ro|en u Bosni. Predsednik Jugoslovenskog
saveza, osniva~ Srpskog lekarskog dru{tva i odbora Sabora srpskog ujediwewa
1993. godine u [vedskoj. Donator i humanista, `ivi u Stokholmu.
VUKOBRATOVI] VUKOBRAT BORIS, biznismen.
Ro|en 1940. u Zagrebu. Zavr{io ekonomiju
u Beogradu. Oti{ao za Pariz 1965. Studirao istoriju i jezike. Vlasnik kompanije
"Kopesim". Nosilac ordena Legije ~asti. Zagovornik ideje o ~etvrtoj Jugoslaviji,
`ivi u Parizu.
VUKOTI] DU[AN, karikaturista i re`iser.
Ro|en 7. februara 1927. Studirao Na Tehni~kom
fakultetu u Zagrebu. Direktor "Duga filma". Autor prvog jugoslovenskog
crtanog filma "Kako se rodio kino". Redovni ~lan Ameri~ke akademije filmske
umetnosti i nauke AMPAS, Me|unarodnog udru`ewa ASIFA, Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti. Wegov film "Surogat" dobio je Oskara 1962. godine,
a dve godine filma "Igra" je nominovan za Oskara. Za film "Sedmi kontinent"
dobijao nagrade u Trstu, Teheranu, Manhajmu, San Antoniu. Realizovao je
nekoliko igranih i blizu ~etrdeset animiranih filmova. Osniva~ je ~uvene
Zagreba~ke {kole animiranog filma.
ZDRAVKOVI] BORA, biznismen.
Ro|en u Leskovcu. Vlasnik firme "Serigrafija" U Be~u. Ulo`io milion maraka u Zajam za razvoj Srbije i probio ekonomsku blokadu SRJ 1992. Godine, `ivi u Be~u.
ZIMOWI] OLIVERA STOK, srpski patriota
iz Perta.
Poratni emigrant u Zapadnoj Australiji,
~lan rukovodstva Jugoslovenskog kraqevskog udru`ewa u Pertu, zatim rukovodilac
folklorne grupe u Madingtonu, glavni urednik Srpskog Radio programa, predsednik
Srpskog nacionalnog centra u Daineli, ~lan uprave Srpskog nacionalnog saveza
Z.A. Organizator mnogih humanitarnih akcija i dobrtvornih priredbi, `ivi
u Pertu.
`AKULA VLADO,
in`ewer.
Rodjen 1926. u Korenici. [ezdesetih godina
uselio se u Etiopiju kao ekspert UNICEF-a. Traga~ za vodom u Etiopiji.
Nosilac visokih odlikovawa i priznawa egipatske vlade.
`IVAQEVI] RADISAV,
mehani~ar.
Ro|en 1937. u De~anima. Uselio se u Austriju
1964. Osniva~ i predsednik Saveza klubova jugoslovenskih radnika i humanitarnih
dru{tava u [tajerskoj. Sportski radnik, `ivi u Be~u.
Biblioteka | Sadrzaj
Copyright © 1998 by Marko Lopusina
Copyright © 1998 by IP PRINCIP