Sign In Sign-Up

Welcome!

Close

Would you like to make this site your homepage? It's fast and easy...

Yes, Please make this my home page!

No Thanks

  Don't show this to me again.

Close

Osvedo~eni prijateq Srba ostavio je u rukopisu pre sedam decenija svoj politi~ki testament pod naslovom "~ujte Srbi", ~ije su poruke vi{e nego aktuelne i danas.

Mnogo puta, od kako traju na{i nesporazumi sa svetom moglo je da se ~uje - sad bi nam dobrodo{ao jedan Ar~ibald Rajs! Ali, drugog Rajsa nismo dobili. On je i u vreme kad je stigao na poziv srpske vlade u Srbiju 1914. godine, bio jedinstven slu~aj i ostao to i danas. Zbog wegovih zasluga za srpski narod ostala je uzre~ica, ako ikada [vajcarska napadne Srbiju, sve }e joj zbog Rajsa unapred biti opro{teno.

[ta je u stvari u~inio Rajs? Prvi je upoznao svet sa zlo~inima koje je napravila austrougarska vojska u Ma~vi i Podriwu prema nedu`nim srpskim civilima. U toj brigadi je, kao {to se zna, kao vojnik bio i Josip Broz.

Od momenta kada je do{ao u Srbiju, Rajs se na{ao u svojstvu zvani~nog i neutralnog islednika srpske vlade i vojske, {to je do kraja svoje misije i ostao. Jedino odstupawe od potpune neutralnosti bilo je {to se Rajs otvoreno proglasio za srpskog dobrovoqca, postaju}i time, kako je sam kasnije napisao "{vajcarski dobrovoqac srpske vojske, drug Veli~anstvenih ratnika [umadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara". Sprovode}i svoju anketu o zlo~inima koje su po~inili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoqio samo da saslu{a austrijske zarobqenike nego je odlazio na lice mesta - otvarao grobove, pregledao le{eve, i rawenike, pose}ivao bombardovana naseqa, ne odstupaju}i ni za tren od svoje zakletve da slu`i istini i pravdi.

Kao ratni izvesta~ objavqivao je ~lanke u uglednim i tira`nim evropskim ~asopisima o pomenutim doga|ajima i omogu}io time probijawe /i tada{we/ informativne blokade Srbije i prodor istine o stradawu srpskog naroda u svet. Takvo angazovawe na strani srpske istine i Antante dovelo ga je u sredi{te napada i pretwi u zemqama Centralnih sila, pa ~ak i u neutralnoj [vajcarskoj.

Rajs se sa srpskom vojskom povla~io i preko Albanije, ali o tome u svojim izve{tajima nije ostavio ni traga, sa namerom da o takvom strahovitom i slavnom doga|aju napi{e kwigu.

Svoju privr`enost istini i srpskoj stvari Rajs je ispoqio i neposrednim anga`ovawem na prijemu i zbriwavawu srpskih izbeglica, obavestavaju}i istovremeno svet o patwama i mukama kojima su bili izlo`eni srpsko stanovni{tvo i vojska. Nastavqaju}i svoju zapo~etu ulogu i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija i najinteresantnija mesta i odatle slao pisma-izve{taje.

Zavr{etak rata nije za Rajsa zna~io i kraj wegove misije u Srbiji i na Solunskom frontu. `eleo je da bude svedok i u~esnik izgradwe novog `ivota u razorenoj Srbiji. Anga`ovao se u Ministarstvu inostranih poslova, odseku za dokumentaciju ratnih zlo~ina, i Ministarstvu unutra{wih dela, gde je osnovao dvogodi{wu policijsku {kolu. Ubrzo je prestao da ~ini usluge beogradskoj policiji, jer kao stranac nije mogao da bude na wenom ~elu. Wegov entuzijazam nije mogao da se uklopi u birokratsku administraciju, i prihvatio je posao ve{taka za falsifikovane nov~anice u Narodnoj banci u Beogradu.

Posle gotovo decenije i po u Srbiji sastavqa politi~ki testament pod naslovom "~ujte Srbi!" Ovoj svojevrsni apel i vapaj razo~aranog Rajsa, napisan ta~no pre sedam decenija - 1. Juna 1928. godine - na wegov zahtev mogao je da bude objavqen tek posle wegove smrti. Zahvaquju}i istorijskom muzeju Srbije i De~jim novinama, ovaj spis je sada dostupan i {iroj ~itala~koj publici. Iako pisan tako davno, u pojedinim segmentima ~ini se da je sastavqen nedavno. Nabrajaju}i srpske vrline, a posebno mane, vidi se koliko je Rajs poznavao i voleo Srbe:

Bio sam s vama kada ste bili u nevoqi. Delio sam s vama patwe i da bih to mogao, `rtvovao sam sjajan `ivot i veoma lepu karijeru koja je mnogo obe}avala. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video va{e qude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog `rtava koje sam radi vas podneo, jer za qude i stvari se u toliko ja~e vezujemo u koliko nas to vezivawe ko{ta `rtvovawa.

Video sam vam, me|utim, i mane, mane koje su se u`asno iskazale posle rata. Neke va{e mane }e, ako ih ne otklonite, biti pogubne po va{u naciju. Ne bih vam bio prijateq ako ne bih povikao "~uvajte se" i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogledalu, na va{e lo{e strane.

Va{a nacija je imala veoma lepu pro{lost, posle koje su usledili dugi nesre}ni vekovi. Po{to ste osnovali veliko carstvo, koje je, sude}i po onome sto je od wega ostalo, mnogo obe}avalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraqevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u wihovo ropstvo.

Ipak, uprkos svim tim nevoqama, veoma je malo va{ih voqenih poku{alo da izbegne taj grozni polo`aj prihvatawem muslimanske vere. Velika ve}ina va{ih predaka je, i pored dugotrajnih patwi, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tu|inom.

Narod vam je hrabar i wegova hrabrost ~esto se`e do juna{tva. Mogu to s pravom da ka`em, jer sam gledao va{e vojnike, a oni su bili ni{ta drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodila~kog rata.

Narod vam je rodoqubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko `ive u narodnoj du{i kao kod vas.

Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, boqe re}i u narodnu tradiciju. Me|utim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u ve~nog i svemo}nog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da va{ "bog" nosi oklop i bradu Kraqevi}a Marka, {ajka~u va{eg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmak~alana i Dobrog poqa.

Narod vam je demokrati~an, i to zaista demokrati~an, a ne na na~in politi~ara. Me|u va{im qudima ~ovek se ceni onoliko koliko je ~ovek, a ne po onome {to su od wega u~inili odelo i titule. Va{ narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se ~ovek ne nada da }e kod wega na}i tu lepu qudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za `ivota video.

Niste veliki radnici. ~esto odla`ete za sutra, ~ak i za prekosutra, ono {to biste mogli da u~inite danas. Posledica je da se to, ~esto, nikada i ne uradi. Koliko ste samo li~nih i, jo{ gore, koliko ste gubitaka po svoju zemqu podneli zbog tog olakog dangubqewa! Treba, ipak, re}i da se kod vas taj nedostatak radne energije obja{wava na dva na~ina. Najpre, pod turskom vla{}u vam je i najte`i rad malo koristio. Od wega se bogatio samo va{ ugweta~. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemqa vam je toliko plodna. Uz veoma malo rada imate {to vam je potrebno za `ivot.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih me|u vama i{~ezla jeste zahvalnost.
Postali ste stra{no nezahvalni. Mnogi me|u vama su veoma bogati i nemilice tro{e da bi se istakli i iz zabave, ali kada vaqa pokazati zahvalnost prema onima koji su se `rtvovali, ni{ta ne daju, ama ba{ ni{ta. Va{e vo|e nisu jo{, za ovih deset godina koliko je pro{lo od zavr{etka rata, sve~ano obele`ile ni jedan od onih velikih doga|aja kojima dugujete slobodu i veli~inu zemqe. Jasno je, takve sve~anosti bi bile nezgodne ve}ini va{ih sada{wih vo|a zato {to oni, dok vam je zemqa bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo `rtvovati, ni{ta nisu u~inili za wu, ve} su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu li~nost, ~ak su neki iskoristili nesre}u otaxbine da bi se obogatili.

[ta ste u~inili za svoje ratne invalide? Od svih zemaqa koje su u~estvovale u ratu va{a se najgore odnosi prema wima. Dok nekoliko stotina va{ih biv{ih ministara, samo`ivih politi~kih profesionalaca, koji, u ve}ini slu~ajeva, ni{ta nisu u~inili za otaxbinu, ve} obilato napunili xepove, sre|uje sebi ispla}ivawe "penzija" koje vas ko{taju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

Va{ ~ovek iz naroda, seqak, neiskvaren uticajem profesionalnih politi~ara, nije podmitqiv. "Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg ~inovnika sa ili bez diplome, do ministra. "Inteligencija" Srbije skoro ni{ta nije u~inila za svoju zemqu i jedina joj je briga bila da svoje dragocene ~lanove skloni na sigurno.

Vrativ{i se u otaxbinu posle pobede, u kojoj nisu u~estvovali, va{i intelektualci su te`ili da upravqaju svim poslovima. Seqaci wima nisu ni{ta zna~ili iako su ~inili ogromnu ve}inu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za wih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijateqa i ginu, i ni za {ta drugo.

Kao i sva nemoralna bi}a, i inteligencija se divi sili, ~ak i kada se najvi{e zloupotrebqava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateqima svoje zemqe, sa Nemcima.

Umesto da deluje pozitivno va{a inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgra|ivala. Ona je `ari{te trule`i i iskvarenosti, od ~ega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemqa vam je izgubqena.

Va{ narod je veliki qubiteq politi~kih ili boqe re~eno, strana~kih vo|a.

Sa sve nadmo}nijim stupawem na vlast inteligencije, pojavquju se qudi koji shvataju kakva se li~na korist mo`e izvu}i iz va{e sklonosti za strana~ku politiku. Oni stvaraju zanimawe od iskori{}avawa va{e sklonosti za strana~ku politiku, pa sada imate profesionalne politi~are koji na tome zara|uju za `ivot. Ma, {ta govorim - oni zgr}u bogatstvo.

Tako su vam politi~ari iskvarili zemqu.

Obi~aji profesionalnih politi~ara prvo iskorewuju vrline srpskog tla. A, na nesre}u, politi~ari su vam svemo}ni. Politika se me{a u sve i svuda upravqa. Uka`e li se neko mesto u vlasti, bilo ono va`no ili osredwe, svejedno, o izboru ne odlu~uju zasluge kandidata, ve} politi~ke veze. Mo`e on biti i najve}a neznalica, najne~asniji ~ovek, ako je "{ti}enik" politi~ara-stran~ara stranke na vlasti, pobedice i ~oveka najkvalifikovanijeg i u stru~nom i u moralnom pogledu.

Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. ~esto nisu ni sposobni da obavqaju posao koji se tra`i od mesta koje zauzimaju.

Posebno dobro poznajem va{u policiju jer sam, na svoju nesre}u, neko vreme sara|ivao sa wom. U policiju su vam politi~ari postavili qude ka`wivane zbog kra|e i drugih zlodela. Va{i policajci su, posebno u ju`noj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to va{im vlastima, ali ti policajci-zlo~inci, koji su istovremeno bili i stran~ari, nisu bili ka`weni, a mene su toliko izvre|ali da sam bio prinu|en da podnesem ostavku.

Kada stignu do ministarskog polo`aja, va{i politi~ari postaju toliko oholi da je to skoro sme{no.

Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pro~I{}avaju}i rodoqubivi plamen. Za ve}inu va{e sada{we omladine rodoqubqe se sastoji od neke vrste zavisti pune mr`we. Zavide zemqama koje su bogatije ili mo}nije od wihove i tom poni`avaju}em ose}awu nakaradno daju ono lepo ime rodoqubqe.

Savremeni mladi} smatra da nije wegovo da obezbe|uje zivot dr`avi, nego da je dr`ava du`na da wemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi {to je mogu}e prijatniji `ivot. Otuda i ona jurwava mladih za funkcijama. Svi bi da budu ~inovnici, i mladi}i i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u va{oj zemqi nije potrebno nikakvo znawe ili sposobnost da bi neko postao ~inovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar, ili uticajni politi~ar-stran~ar.

Dana{wa omladina }e vam odlu~no re}i da nipo{to ne `eli da gine, jer joj to ni{ta ne donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim o~ima, i kako oni koji su se `rtvovali, kod vas, u va{oj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.

Nemojte dozvoliti da va{a lepa du{a propadne u tom |ubretu koje se na woj natalo`ilo naro~ito posle rata. Nacija koja je, poput va{e, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemqe, ali ne i pora`ena, uspela da se vrati na svoja ogwi{ta kao pobednik - ne dopu{ta da je podjarmi {aka sebi~nih i podmitqivih politi~ara, gnusnih {i}arxija, prezira dostojnih zabu{anata i zlo~inskih profitera i zelena{a."