Srbi u ogledalu
(Ar~ibald Rajs)

Srbi u svom ogledalu

Pouke Ar~ibalda Rajsa

Osvedo~eni prijateq Srba ostavio je u rukopisu pre sedam decenija svoj politi~ki testament pod naslovom "~ujte Srbi", ~ije su poruke vi{e nego aktuelne i danas.

Mnogo puta, od kako traju na{i nesporazumi sa svetom moglo je da se ~uje - sad bi nam dobrodo{ao jedan Ar~ibald Rajs! Ali, drugog Rajsa nismo dobili. On je i u vreme kad je stigao na poziv srpske vlade u Srbiju 1914. godine, bio jedinstven slu~aj i ostao to i danas. Zbog wegovih zasluga za srpski narod ostala je uzre~ica, ako ikada [vajcarska napadne Srbiju, sve }e joj zbog Rajsa unapred biti opro{teno.

[ta je u stvari u~inio Rajs? Prvi je upoznao svet sa zlo~inima koje je napravila austrougarska vojska u Ma~vi i Podriwu prema nedu`nim srpskim civilima. U toj brigadi je, kao {to se zna, kao vojnik bio i Josip Broz.

Od momenta kada je do{ao u Srbiju, Rajs se na{ao u svojstvu zvani~nog i neutralnog islednika srpske vlade i vojske, {to je do kraja svoje misije i ostao. Jedino odstupawe od potpune neutralnosti bilo je {to se Rajs otvoreno proglasio za srpskog dobrovoqca, postaju}i time, kako je sam kasnije napisao "{vajcarski dobrovoqac srpske vojske, drug Veli~anstvenih ratnika [umadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara". Sprovode}i svoju anketu o zlo~inima koje su po~inili austro-ugarski vojnici i oficiri Rajs se nije zadovoqio samo da saslu{a austrijske zarobqenike nego je odlazio na lice mesta - otvarao grobove, pregledao le{eve, i rawenike, pose}ivao bombardovana naseqa, ne odstupaju}i ni za tren od svoje zakletve da slu`i istini i pravdi.

Kao ratni izvesta~ objavqivao je ~lanke u uglednim i tira`nim evropskim ~asopisima o pomenutim doga|ajima i omogu}io time probijawe /i tada{we/ informativne blokade Srbije i prodor istine o stradawu srpskog naroda u svet. Takvo angazovawe na strani srpske istine i Antante dovelo ga je u sredi{te napada i pretwi u zemqama Centralnih sila, pa ~ak i u neutralnoj [vajcarskoj.

Rajs se sa srpskom vojskom povla~io i preko Albanije, ali o tome u svojim izve{tajima nije ostavio ni traga, sa namerom da o takvom strahovitom i slavnom doga|aju napi{e kwigu.

Svoju privr`enost istini i srpskoj stvari Rajs je ispoqio i neposrednim anga`ovawem na prijemu i zbriwavawu srpskih izbeglica, obavestavaju}i istovremeno svet o patwama i mukama kojima su bili izlo`eni srpsko stanovni{tvo i vojska. Nastavqaju}i svoju zapo~etu ulogu i na Solunskom frontu, neumorno je obilazio srpske trupe, odlazio na najopasnija i najinteresantnija mesta i odatle slao pisma-izve{taje.

Zavr{etak rata nije za Rajsa zna~io i kraj wegove misije u Srbiji i na Solunskom frontu. `eleo je da bude svedok i u~esnik izgradwe novog `ivota u razorenoj Srbiji. Anga`ovao se u Ministarstvu inostranih poslova, odseku za dokumentaciju ratnih zlo~ina, i Ministarstvu unutra{wih dela, gde je osnovao dvogodi{wu policijsku {kolu. Ubrzo je prestao da ~ini usluge beogradskoj policiji, jer kao stranac nije mogao da bude na wenom ~elu. Wegov entuzijazam nije mogao da se uklopi u birokratsku administraciju, i prihvatio je posao ve{taka za falsifikovane nov~anice u Narodnoj banci u Beogradu.

Posle gotovo decenije i po u Srbiji sastavqa politi~ki testament pod naslovom "~ujte Srbi!" Ovoj svojevrsni apel i vapaj razo~aranog Rajsa, napisan ta~no pre sedam decenija - 1. Juna 1928. godine - na wegov zahtev mogao je da bude objavqen tek posle wegove smrti. Zahvaquju}i istorijskom muzeju Srbije i De~jim novinama, ovaj spis je sada dostupan i {iroj ~itala~koj publici. Iako pisan tako davno, u pojedinim segmentima ~ini se da je sastavqen nedavno. Nabrajaju}i srpske vrline, a posebno mane, vidi se koliko je Rajs poznavao i voleo Srbe:

~ujte Srbi

Bio sam s vama kada ste bili u nevoqi. Delio sam s vama patwe i da bih to mogao, `rtvovao sam sjajan `ivot i veoma lepu karijeru koja je mnogo obe}avala. Zavoleo sam vas, jer sam na delu video va{e qude iz naroda u bitkama i presudnim trenucima, kada se prepoznaje istinski karakter neke nacije. Zavoleo sam vas i zbog `rtava koje sam radi vas podneo, jer za qude i stvari se u toliko ja~e vezujemo u koliko nas to vezivawe ko{ta `rtvovawa.

Video sam vam, me|utim, i mane, mane koje su se u`asno iskazale posle rata. Neke va{e mane }e, ako ih ne otklonite, biti pogubne po va{u naciju. Ne bih vam bio prijateq ako ne bih povikao "~uvajte se" i ako vam ne bih, uz vrline, koje su istinske i lepe, ukazao, kao u ogledalu, na va{e lo{e strane.

Va{a nacija je imala veoma lepu pro{lost, posle koje su usledili dugi nesre}ni vekovi. Po{to ste osnovali veliko carstvo, koje je, sude}i po onome sto je od wega ostalo, mnogo obe}avalo i u svoje doba bilo napredno poput zapadnih carevina i kraqevina, pali ste pod prevlast Turaka, zatim i u wihovo ropstvo.

Ipak, uprkos svim tim nevoqama, veoma je malo va{ih voqenih poku{alo da izbegne taj grozni polo`aj prihvatawem muslimanske vere. Velika ve}ina va{ih predaka je, i pored dugotrajnih patwi, ostala odana staroj veri i nije htela da povije vrat pred okrutnim tu|inom.

Narod vam je hrabar i wegova hrabrost ~esto se`e do juna{tva. Mogu to s pravom da ka`em, jer sam gledao va{e vojnike, a oni su bili ni{ta drugo do sam narod, u skoro svim bitkama velikog oslobodila~kog rata.

Narod vam je rodoqubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko `ive u narodnoj du{i kao kod vas.

Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, boqe re}i u narodnu tradiciju. Me|utim, vi niste religiozni. Niste mogli da prihvatite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u ve~nog i svemo}nog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da va{ "bog" nosi oklop i bradu Kraqevi}a Marka, {ajka~u va{eg ratnika sa Cera i Jadra, Kajmak~alana i Dobrog poqa.

Va{ narod je gostoqubiv.

Narod vam je demokrati~an, i to zaista demokrati~an, a ne na na~in politi~ara. Me|u va{im qudima ~ovek se ceni onoliko koliko je ~ovek, a ne po onome {to su od wega u~inili odelo i titule. Va{ narod zna za samilost i ponekad je takav u trenucima kada se ~ovek ne nada da }e kod wega na}i tu lepu qudsku osobinu. Narod vam je ponosan, ali ne i ohol. Najzad, vi ste bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za `ivota video.

Pogledajmo sada mane va{eg naroda.

Niste veliki radnici. ~esto odla`ete za sutra, ~ak i za prekosutra, ono {to biste mogli da u~inite danas. Posledica je da se to, ~esto, nikada i ne uradi. Koliko ste samo li~nih i, jo{ gore, koliko ste gubitaka po svoju zemqu podneli zbog tog olakog dangubqewa! Treba, ipak, re}i da se kod vas taj nedostatak radne energije obja{wava na dva na~ina. Najpre, pod turskom vla{}u vam je i najte`i rad malo koristio. Od wega se bogatio samo va{ ugweta~. Tokom vekova navikli ste se da radite samo onoliko koliko je neophodno. Zatim, zemqa vam je toliko plodna. Uz veoma malo rada imate {to vam je potrebno za `ivot.

Jedna od vrlina koja je kod mnogih me|u vama i{~ezla jeste zahvalnost.
Postali ste stra{no nezahvalni. Mnogi me|u vama su veoma bogati i nemilice tro{e da bi se istakli i iz zabave, ali kada vaqa pokazati zahvalnost prema onima koji su se `rtvovali, ni{ta ne daju, ama ba{ ni{ta. Va{e vo|e nisu jo{, za ovih deset godina koliko je pro{lo od zavr{etka rata, sve~ano obele`ile ni jedan od onih velikih doga|aja kojima dugujete slobodu i veli~inu zemqe. Jasno je, takve sve~anosti bi bile nezgodne ve}ini va{ih sada{wih vo|a zato {to oni, dok vam je zemqa bila u smrtnoj opasnosti i kad se trebalo `rtvovati, ni{ta nisu u~inili za wu, ve} su se samo brinuli kako da sklone na sigurno svoju dragocenu li~nost, ~ak su neki iskoristili nesre}u otaxbine da bi se obogatili.

[ta ste u~inili za svoje ratne invalide? Od svih zemaqa koje su u~estvovale u ratu va{a se najgore odnosi prema wima. Dok nekoliko stotina va{ih biv{ih ministara, samo`ivih politi~kih profesionalaca, koji, u ve}ini slu~ajeva, ni{ta nisu u~inili za otaxbinu, ve} obilato napunili xepove, sre|uje sebi ispla}ivawe "penzija" koje vas ko{taju nebrojenih miliona, invalidi vam mogu umirati od gladi.

Va{ ~ovek iz naroda, seqak, neiskvaren uticajem profesionalnih politi~ara, nije podmitqiv. "Inteligencija" vam to jeste, i to od najsitnijeg ~inovnika sa ili bez diplome, do ministra. "Inteligencija" Srbije skoro ni{ta nije u~inila za svoju zemqu i jedina joj je briga bila da svoje dragocene ~lanove skloni na sigurno.

Vrativ{i se u otaxbinu posle pobede, u kojoj nisu u~estvovali, va{i intelektualci su te`ili da upravqaju svim poslovima. Seqaci wima nisu ni{ta zna~ili iako su ~inili ogromnu ve}inu u Srbiji, a vojnici, tvorci pobede, za wih su bili "prostaci", dobri da mlate neprijateqa i ginu, i ni za {ta drugo.

Kao i sva nemoralna bi}a, i inteligencija se divi sili, ~ak i kada se najvi{e zloupotrebqava. To ju je navelo da se, posle rata, skoro odmah pomiri sa najgorim neprijateqima svoje zemqe, sa Nemcima.

Umesto da deluje pozitivno va{a inteligencija je delovala negativno. Umesto da gradi, ona je razgra|ivala. Ona je `ari{te trule`i i iskvarenosti, od ~ega toliko trpite. Ako joj dopustite da nastavi, zemqa vam je izgubqena.

Va{ narod je veliki qubiteq politi~kih ili boqe re~eno, strana~kih vo|a.

Sa sve nadmo}nijim stupawem na vlast inteligencije, pojavquju se qudi koji shvataju kakva se li~na korist mo`e izvu}i iz va{e sklonosti za strana~ku politiku. Oni stvaraju zanimawe od iskori{}avawa va{e sklonosti za strana~ku politiku, pa sada imate profesionalne politi~are koji na tome zara|uju za `ivot. Ma, {ta govorim - oni zgr}u bogatstvo.

Tako su vam politi~ari iskvarili zemqu.

Obi~aji profesionalnih politi~ara prvo iskorewuju vrline srpskog tla. A, na nesre}u, politi~ari su vam svemo}ni. Politika se me{a u sve i svuda upravqa. Uka`e li se neko mesto u vlasti, bilo ono va`no ili osredwe, svejedno, o izboru ne odlu~uju zasluge kandidata, ve} politi~ke veze. Mo`e on biti i najve}a neznalica, najne~asniji ~ovek, ako je "{ti}enik" politi~ara-stran~ara stranke na vlasti, pobedice i ~oveka najkvalifikovanijeg i u stru~nom i u moralnom pogledu.

Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. ~esto nisu ni sposobni da obavqaju posao koji se tra`i od mesta koje zauzimaju.

Posebno dobro poznajem va{u policiju jer sam, na svoju nesre}u, neko vreme sara|ivao sa wom. U policiju su vam politi~ari postavili qude ka`wivane zbog kra|e i drugih zlodela. Va{i policajci su, posebno u ju`noj Srbiji, krali od naroda i otimali novac. Prijavio sam to va{im vlastima, ali ti policajci-zlo~inci, koji su istovremeno bili i stran~ari, nisu bili ka`weni, a mene su toliko izvre|ali da sam bio prinu|en da podnesem ostavku.

Kada stignu do ministarskog polo`aja, va{i politi~ari postaju toliko oholi da je to skoro sme{no.

Opasan vetar vam zahvata omladinu i gasi onaj pro~I{}avaju}i rodoqubivi plamen. Za ve}inu va{e sada{we omladine rodoqubqe se sastoji od neke vrste zavisti pune mr`we. Zavide zemqama koje su bogatije ili mo}nije od wihove i tom poni`avaju}em ose}awu nakaradno daju ono lepo ime rodoqubqe.

Savremeni mladi} smatra da nije wegovo da obezbe|uje zivot dr`avi, nego da je dr`ava du`na da wemu pribavi sve kako bi on mogao da vodi {to je mogu}e prijatniji `ivot. Otuda i ona jurwava mladih za funkcijama. Svi bi da budu ~inovnici, i mladi}i i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u va{oj zemqi nije potrebno nikakvo znawe ili sposobnost da bi neko postao ~inovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar, ili uticajni politi~ar-stran~ar.

Dana{wa omladina }e vam odlu~no re}i da nipo{to ne `eli da gine, jer joj to ni{ta ne donosi. Zna ona iz iskustva, gledala je to svojim o~ima, i kako oni koji su se `rtvovali, kod vas, u va{oj modernoj Srbiji, dobijaju samo nogom pozadi.

Nemojte dozvoliti da va{a lepa du{a propadne u tom |ubretu koje se na woj natalo`ilo naro~ito posle rata. Nacija koja je, poput va{e, odolela vekovnom ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemqe, ali ne i pora`ena, uspela da se vrati na svoja ogwi{ta kao pobednik - ne dopu{ta da je podjarmi {aka sebi~nih i podmitqivih politi~ara, gnusnih {i}arxija, prezira dostojnih zabu{anata i zlo~inskih profitera i zelena{a."


Po{aqite va{e mi{qewe
Linkovi za diskusije na internetu
Poruka episkopa srpskom narodu
Istorija Kosova

Informacije preuzete sa mejling liste: "ex singidunum" <nobombs@brazil.tcimet.net>

Natrag na glavnu stranicu
1033